Klimatolog Vladan Ducić – Globalno zagrevanje nije naučna, već politička priča

ZEMLJA se zagreva sve više, a poslednja decenija je bila najtoplija otkada se mere temperature.
Od početka industrijske revolucije do danas temperatura planete se povećala za ceo stepen. Tope se glečeri na planinama i pucaju ledene ploče Severnog pola. Od 1980. godine do danas svaka decenija je sve toplija.

Ove tvrdnje su britanski mediji izdvojili iz izveštaja o globalnom zagrevanju koji je, kako navode, sačinilo 520 naučnika iz 60 zemalja.

– Smak sveta zbog globalnog otopljavanja nije naučna, već politička priča. Dokazano je da naša planeta ciklično prolazi kroz toplije i hladnije periode. Vrućine nalik današnjim zabeležene su četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, pa čovečanstvo nije izumrlo. Klimatolog Majkl Man, koji sada šalje panične poruke, svojevremeno je radio pri Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC) i tvrdio da je temperatura naglo porasla tokom poslednjih 100 godina. Kasnija istraživanja su potpuno opovrgla te tvrdnje i njegovi podaci se više nisu pojavljivali – kaže profesor dr Vladan Ducić, ugledni srpski klimatolog sa Geografskog fakulteta u Beogradu.

U nauci postoje mnoge projekcije promena klime, ali se javnosti prezentuju najčešće one katastrofične, u kojima se potencira ljudski uticaj na atmosferu.

– Te informacije su tačne, ali delimično, pa kod laika stvaraju iskrivljenu sliku. Ako posmatrate rezultate sa meteoroloških stanica, koje imaju merenja duža od 150 godina, morate da imate u vidu da su one sagrađene u prirodi, a danas se uglavnom nalaze u gradovima koji su „ostrva toplote“, gde je temperatura za  nekoliko stepeni viša u odnosu na njihovu okolinu. Meteorološkim stanicama nisu pokriveni ni veliki delovi svetskog kopna, ni okeani koji čine 70 odsto površine Zemlje. Zato ti podaci ne mogu da budu relevantni za donošenje zaključaka za celu planetu – objašnjava prof. dr Ducić.

Satelitsko praćenje meteoroloških podataka koje pokriva celu Zemljinu kuglu postoji od 1979. godine i jedino ono daje pravu sliku.

– Podaci satelitskih merenja pokazuju da nema dramatičnog zagrevanja. Od 1979. godine temperatura na planeti je porasla za samo 0,14 stepeni, pri čemu je postojala i pauza od 1998. do 2014, kada nije bilo većih promena. Tek kasnije počinje manji porast – kaže prof. dr Ducić.

On upozorava da selektivno prezentovanje naučnih podataka služi ciljevima koji nemaju veze sa naukom.

– Na primer, satelitska merenja pokazuju da se najveći skok temperature dogodio u severnoj polarnoj oblasti, što je u skladu sa modelima antropogenog uticaja na atmosferu i stvaranja efekta staklene bašte. Istovremeno, podaci pokazuju i da u oblasti oko Južnog pola temperatura opada, što nije u skladu sa dominantnom pričom o globalnom zagrevanju. Iz nekog razloga o ovome se ćuti, a u prvi plan se guraju oni koji podupiru vladajuću priču o staklenoj bašti. Bojim se da nauka počinje da liči na dogmu, u kojoj se odbacuju istinite činjenice koje ne odgovaraju nečijim ciljevima. Cela priča o klimatskim promenama dobila je značajnu političku konotaciju, koja možda ima pozadinu u kvotama dozvoljene emisije ugljen-dioksida, konstatuje prof. dr Ducić.

Istraživanja tokom poslednjih nekoliko decenija u velikoj meri su rasvetlila sliku i pokazala da se klima menja u ciklusima.

– Oduvek su postojale hladne i tople faze koje su se smenjivale, ali ta cikličnost nije pravilna, niti su ciklusi iste dužine i intenziteta. Na klimatski sistem deluje više faktora, a onaj koji je trenutno dominantan određuje karakter i dužinu trenutnog ciklusa. Za prognoze dugih perioda koji se mere vekovima i milenijumima relevantna je Milankovićeva teorija osunčavanja. U kraćim periodima je presudan uticaj dinamičkih promena Sunčevog zračenja, čiji nam mehanizam još nije dovoljno jasan i to je problem na koji nauka treba da se skoncentriše. Naša zvezda je najuticajniji faktor za klimu Zemlje – kaže dr Ducić.

On naglašava da postoji prostor na kome je ljudski uticaj na klimu zaista dramatičan. Reč je o gradovima, koji postaju sve veći i u kojima će po nekim projekcijama do 2050. godine živeti više od 60 odsto celokupnog stanovništva Zemlje.

– Gradovi se u klimatologiji posmatraju kao urbana ostrva toplote, u kojima je temperatura značajno viša od one u njihovoj okolini. Merenja pokazuju da je u letnjim večerima grad topliji za 3-4 stepena od okruženja, a zimi je zbog grejanja topliji za 5-6 stepeni u jutarnjim satima. Globalni porast temperature koji predviđaju neki naučnici mogao bi da potencira tu razliku. Sa trendom stvaranja megalopolisa dolazi do širenja površine ovih urbanih ostrva toplote, ali ni to neće izazvati propast sveta, već će biti realan izazov za život ljudi u gradovima. Zato je veoma važno poštovanje urbanističkih pravila, gradnja koja omogućuje cirkulaciju vazduha i povećanje zelenih površina, jer to značajno smanjuje efekat urbanih ostrva toplote. Zato je, na primer, odluka o očuvanju Košutnjaka veoma važna za budućnost Beograda – naglašava prof. dr Ducić.

FOSILI POD GLEČERIMA

DRAMATIČNE slike topljenja glečera i odvajanja ledenih ploča na Severnom polu nisu ništa novo, kaže prof. dr Ducić:

– Planine sa kojih se povlače glečeri nisu po prvi put takve. O tome svedoče i fosili živog sveta koji se pronalaze posle povlačenja leda. Pre oko 2.000 godina krajevi današnjih glečera u Alpima su bili na većoj visini, što znači da su temperature bile više nego danas. Ponovo su se spustili u hladnijim periodima, najviše od 1650. do 1850. godine u najhladnijoj fazi na severnoj hemisferi u poslednja dva milenijuma koja se naziva Malo ledeno doba.

BEZ LEDA DO SEVERNOG POLA

Nemački ledolomac „Polarštern“, na kojem se nalaze članovi međunarodne naučne ekspedicije koja se bavi posledicama klimatskih promena na Arktiku, stigao je do geografskog Severnog pola.

Intenzivno topljenje leda na morskom području Arktika omogućilo je brodu da od Framovog prolaza, koji povezuje Arktički okean sa Grenlandskim morem, do Severnog pola doplovi za manje od nedelju dana. Vođa ekspedicije Markus Reks izjavio je da na nekim delovima putanje kojom se kretao brod na površini mora nije bilo ledenog pokrivača na vidiku.

Godinu dana duga misija „Polaršterna“, na kojem se nalazi stotinu naučnika i članova posade, biće okončana 12. oktobra, kada će se brod vratiti u Bremerhaven u Nemačkoj.

SRBIJA KAO SEVER GRČKE

NAJCRNJI klimatski scenario za Srbiju predviđa da u 21. veku temperatura poraste za 4 do 5 stepeni, u skokovima od po 0,6 stepeni po deceniji.

– Čak i ako se takav scenario ostvari, to nije katastrofa, pogotovo zato što će se taj proces odvijati postepeno. Tada bismo do kraja 21. veka imali klimu sličnu onoj na severu Grčke, a koliko znam u Grčkoj ljudi ne padaju mrtvi po ulicama. Nema baš nikakvog razloga za paniku – kaže prof. dr Ducić.

 

IZVOR: https://www.novosti.rs/