Još jedan stručni rad, pod nazivom SAVREMENE PROMENE EKSTREMNIH TEMPERATURA VAZDUHA U CRNOJ GORI,  koji demantuje zvaničnu teoriju „antropogenog efekta staklene bašte“:

Trend promena temperaturnih indeksa upućuje na saglasnost sa modelima dominacije antropogenog efekta staklene bašte. Međutim, tokom istraživanja su uočene i neke nelogičnosti. Prema paleoklimatskim zapisima, ali i teoriji dominacije antropogenog efekta staklene bašte, u uslovima otopljavanja trebalo bi očekivati veće temperaturne promene noću i zimi nego danju i leti. Upoređujući vrednosti trenda srednje maksimalne i srednje minimalne temperature za posmatrani 60-godišnji period, na sezonskom nivou, u većem delu Crne Gore je intenzivniji porast maksimalne nego minimalne temperature. Prema Alexander et al. (2006), kada bi globalno zagrevanje bilo uzrokovano Suncem, onda bi intenzivniji bio trend porasta dnevne (maksimalne) temperature.
,,Umesto toga, opažamo kako se broj toplih noći povećava brže nego broj toplih dana“. Istu konstataciju iznose i Braganza et al. (2003; 2004) za zimu i leto: ,,Jačanjem efekta staklene bašte trebalo bi očekivati da se zime brže zagrevaju od leta“. Razlog tome je, kako ističu autori, što efekat staklene bašte ima veći uticaj zimi, a to potvrđuju i merenja u instrumentalnom periodu. Međutim, na teritoriji Crne Gore se dešava suprotno, jer su promene razmatranih temperaturnih indeksa veće u letnjoj nego u zimskoj sezoni.
Primera radi, zimski broj toplih noći (Tn90p) se zanemarljivo povećava, dok je pozitivna tendencija leti značajno veća. Slično je i sa trendom promena toplih dana (Tx90p) i hladnih noći (Tn10p) – intenzivnije je povećanje leti nego zimi, i generalno u toplijem nego u hladnijem delu godine.

Da bi se moglo govoriti o globalnom zagrevanju potrebno je da imamo toplije zime, odnosno da zimsko pozitivno temperaturno odstupanje bude izraženije nego što je u poslednjih 25 godina. Međutim, u poslednjim decenijama dešava se suprotno – leta imaju izraženija pozitivna temperaturna odstupanja u odnosu na zime, tako da meteo podaci mogu samo da demantuju službenu priču WMO-a i IPCC-a.

Dakle, da bismo govorili o globalnom zahlađenju potrebno je da leta budu hladnija od normalnih, a sa druge strane, da bismo govorili o globalnom zagrevanju potrebno je da zime budu toplije od normalnih, što ipak nije slučaj u poslednjih 25 godina (leta imaju značajnija pozitivna temperaturna odstupanja u odnosu na zime).