Izvedeni zaključci iz sledećih meteoroloških radova Nedeljka Todorovića, objavljenih u 6. svesci BEOGRADSKE ŠKOLE METEOROLOGIJE, 2013. godina:

Podaci u tabeli 1 jasno pokazuju da poslednjih decenija, u periodu „klimatskih promena“, nema značajnih pomeranja analiziranih datuma. Srednji datum poslednjeg padanja snega u periodu od 1991. do 2013. godine, u poređenju sa podacima stogodišnjeg niza (1887-1986), praktično se nije promenio. Datum poslednjeg snežnog pokrivača ima pomak ka kasnijem datumu. Razlika nije nastala kao rezultat klimatskih promena, jer bismo u tom slučaju govorili o dužem trajanju zime i zahlađenju, već je to posledica neujednačene metodologije uzimanja uzorka. Za stogodišnji period (1887-1986) podaci o snežnom pokrivaču su uzeti samo u onim danima kada je registrovan u 7 časova ujutru, a podaci za period 1991-2013. imaju pridodate i one dane kada je podatak o pokrivaču unet u dnevnik osmatranja iako ga nije bilo u 7 časova ujutru. Dakle, ako imamo to u vidu, i srednji datum poslednjeg snežnog pokrivača nema značajni pomak u odnosu na prethodni stogodišnji niz.

Upoređivanje datuma listanja divljeg kestena na Senjaku u nizu od 22 godine (1876-1899, bez podataka za 1881. i 1882. godinu), kao i na nekoliko okolnih lokacija u nizu od 20 godina (1991-2010), ne ukazuje na značajne razlike između njih. To posredno navodi na zaključak da se temperaturni režim u ta dva posmatrana perioda (1876-1899, 1991-2010), između kojih je čitav jedan vek, nije bitno razlikovao. I pored oskudnih podataka, nameće se zaključak da se klimatske prilike u poslednjih stotinak godina nisu promenile.

Ponovljivost broja dana sa Tmax=>35 stepeni u periodu 1889-2012. omogućava projekciju za naredne decenije. Spektralna analiza i grafička metoda ukazuju da će u narednih 30-35 godina broj dana sa Tmax=>35 stepeni opadati, a zatim ponovo rasti. Projekcija srednje letnje temperature je u korelaciji sa projekcijom broja dana. Na osnovu toga, u naredne tri decenije možemo očekivati trend pada letnjih temperatura. U ukupnom trendu porasta srednje godišnje temperature u Beogradu najveći udeo imaju zimske minimalne temperature, što je pre svega posledica urbanizacije (širenje grada i stvaranje toplotnog ostrva i urbanizacija neposredno oko Meteorološke opservatorije). Zbog toga bi projektovani trend pada letnjih temperatura jednim delom bio kompenzovan zimskim trendom porasta temperature (ako ga bude bilo), što bi na godišnjem nivou uzrokovalo blaži trend pada srednjih godišnjih temperatura.

Dakle, na osnovu ovih zaključaka izvedenih na osnovu obrade i analize meteoroloških podataka, može se jedino govoriti o manjoj ili većoj frekvenciji (učestalosti javljanja) određenih meteoroloških pojava ili klimatskih procesa. Ako u narednim decenijama dođe do postepenog snižavanja letnjih temperatura (negativni trend), to nikako ne znači da vrelih leta neće biti. Drugim rečima, samo će biti manja verovatnoća za pojavu vrelih leta.