Prvo iskustvo koje je čovek imao sa vremenom je njegova PROMENLJIVOST. Gotovo da nema nijednog mesta na kugli zemaljskoj koje bi neprekidno imalo uvek isto vreme. Promenljivost vremena dala je podsticaj čoveku za razmišljanje o vremenu, a njegove životne potrebe naterale su ga na to.
Najjednostavniju promenljivost vremena donosi doba dana. Tako, na primer, uočena je velika zavisnost temperature i prividnog kretanja Sunca u toku dana. To nam uvek daje mogućnost da sa velikom sigurnošću očekujemo da će sredinom dana i u popodnevnim časovima biti toplije nego ujutru i u toku noći. Ali, zato je mnogo zamršenija zavisnost drugih meteoroloških elemenata i pojava od dnevnog prividnog kretanja Sunca.
Sledeća viša varijacija vremena je GODIŠNJE DOBA. Ona je shvatljiva svim ljudima kao posledica obilaska Zemlje oko Sunca. Postoje područja na površini Zemlje gde se dnevne i godišnje promene meteoroloških elemenata i pojava dešavaju gotovo sa matematičkom tačnošću. U umerenim širinama, međutim, to nije tako. Potrebno je dugogodišnje iskustvo da bi se uočile neke pravilnosti i neke pojave vezane za ljude, životinje i biljke, koje mogu poslužiti kao dobra osnova za prognozu od narednih nekoliko sati do nekoliko dana.
ŽIVOTINJE KAO PREDSKAZIVAČI VREMENA
Mnoga narodna pravila za prognoziranje vremena povezana su sa ponašanjem životinja, obično domaćih, kao i ptica i insekata, jednostavno stoga što su ljudima bili nadohvat ruke, a i zbog toga što životinje neposrednije reaguju na vreme, naročito na njegove promene. Na primer, porast vlažnosti vazduha jedan je od znakova približavanja kiše, a insekti, ptice i neke životinje najčešće to i osete, pa nam svaka na svoj način to i najavljuje.
Tako, na primer, povećanje vlažnosti vazduha tera insekte da se spuštaju sa većih visina. Komarci i muve osećaju da im krila postaju sve teža i let sve naporniji. Zbog toga se spuštaju sve niže. Laste, koje se tim insektima hrane, slede njihov let, tj. i one lete nisko. Otud i jedna od najpoznatijih narodnih prognoza: „Kada laste lete nisko, biće kiše!“. U ovom slučaju, prognozeri su insekti, a ne laste koje su zaslužne samo utoliko što nam ponašanje insekata čine vidljivim.
Na svoj način zanimljiv je i slučaj žabe gatalinke, koja je kao prognozer vremena na dobrom glasu. Žabe, kao i laste, povode se za insektima. Kada je vreme lepo, žabe do hrane dolaze relativno lako: skačući uvis i metar visoko, kako bi dohvatile insekte. Pred kišu, insekti se sklanjaju i uvlače ispod grmlja, biljaka, ulaze u kuće, a najradije zalaze u suve i tople staje. Žabe tada ostaju bez svog glavnog izvora hrane i zavlače se u bare.
Ova prirodna potreba žaba za hranom iskorišćena je u prognostičke svrhe. Žabe gatalinke se stavljaju u staklene posude sa malim stepenicama. Penje li se žaba uz stepenice, vreme će, kažu, biti lepo. Ako, pak, žaba mrzovoljno sedi na dnu posude – biće kiše.
Poznati prognozeri vremena u životinjskom carstvu su i pauci. Oni ostavljaju svoje mreže kad nailazi kišno vreme i čekaju dalji razvoj na zaštićenom mestu. Mačke pred nepogodu – oluju – postaju nemirne, ne jedu i ne spavaju, a jeleni i srne skaču i oglašavaju se. Ptice pevačice prestaju da pevaju, a ose i pčele postaju nasrtljive.
OSEĆAJ ZA VREME KOD ČOVEKA
I kod čoveka se sačuvao osećaj za vreme i njegovu promenu, ali ni izdaleka kao u životinja. Izgleda da su životinje higroskopnije, pa su u stanju da osete i najmanje promene vlažnosti. Kod ljudi samo „senzibilne“ naravi reaguju na vreme i promene vremena. Kod pojedinaca osećaj za vreme može da se potencira do bolesti, tzv. meteoropatije. Nije još dovoljno poznato koji fizički faktori dovode do ovakvih reakcija, najverovatnije je kombinovani uticaj oscilacija pritiska, vlažnosti i temperature, a verovatno je značajan i uticaj promene električnog polja.
Svaki čovek je ovisan o vremenu, i to ne samo s obzirom na njegovo spoljnje delovanje, već i svojom sposobnošću za rad, svojom produktivnošću na radnom mestu. Čak i ljudi koji, inače, ne poseduju određenu osetljivost na promenu vremena, poseduju volju za radom koja je zavisna od vremena. Svakome se ponekad dešava da mu posao ne ide od ruke, mada za to ne može da nađe neko objašnjenje.