Suočavanje sa ćudima vremena predstavlja univerzalno iskustvo. Stoga ne čudi što je vreme jedna od najčešćih tema za započinjanje razgovora i uobičajena tema svakodnevnog ćaskanja. Međutim, kako bi se vreme ne samo komentarisalo na osnovu subjektivnih utisaka, već i proučavalo na objektivniji i sistematičniji način, ljudi su morali da razviju instrumente koji bi omogućili tačna i dosledna posmatranja. Na češkim prostorima, prva sistematska meteorološka merenja započela su još u 18. veku, u nekadašnjem jezuitskom koledžu u Pragu, poznatom kao Klementinum.
„Kontinuirana merenja se ovde sprovode od 1775. godine, ali koreni osmatranja na ovoj lokaciji sežu još dalje u prošlost, budući da su naučnici prvo morali da usavrše instrumente za merenje temperature i odrede tačnu lokaciju na kojoj bi se vršila redovna merenja”, objašnjava Ilona Zuskova, šefica Odeljenja za meteorologiju i klimatologiju pri Češkom hidrometeorološkom institutu.
Meteorološka merenja i osmatranja u Klementinumu prvi je pokrenuo 1752. godine Jozef Stepling, prvi upravnik i osnivač Opservatorije Klementinum. On je merio temperaturu, vazdušni pritisak i količinu padavina, a u publikaciji iz iste godine obrazložio je naučni i praktični značaj redovnih, dugoročnih osmatranja.
Steplingov učenik i kasniji naslednik, Antonin Strnad, počeo je da sprovodi zaista redovna i sistematska merenja 1775. godine, što je zabeleženo u njegovim dnevnicima. Kako bi se omogućilo poređenje rezultata iz Praga sa podacima meteoroloških stanica širom sveta, osmatranja su standardizovana tako da se obavljaju u isto vreme svakog dana.
„Korišćenjem tri određena termina za osmatranje – 7.00, 14.00 i 21.00 čas, pri čemu se večernje merenje pomnoži sa dva – dobijene vrednosti se sabiraju i dele sa četiri, kako bi se izračunala prosečna (srednja) dnevna temperatura. Ovaj metod se primenjuje i danas (klimatološka formula).”
Prva merenja vršena su u Astronomskoj kuli u središtu kompleksa Klementinum. Međutim, od 1780. godine osmatranja su premeštena u aneks južnog krila, gde se nastavljaju i danas.
Razmatrano je pitanje uticaja Sunca, što je od ključnog značaja za klimatologiju. Merenja se moraju vršiti u zaštićenim uslovima, što znači da se instrument postavlja u određenu vrstu kućišta kako bi bio zaštićen od zračenja, a da pritom omogućava cirkulaciju vazduha.
Uprkos premeštanju merne opreme, stanica i dalje ne ispunjava važeće standarde za postavljanje, kojima se preporučuje da se merenja vrše na visini od približno 2 metra iznad tla, po mogućstvu iznad pokošene trave.
„U Klementinumu su merenja započeta na četvrtom spratu Astronomske kule, na visini od 39 metara iznad dvorišta. Danas se merenja vrše na prvom spratu zgrade iza crkve, na oko 6,5 metara iznad tla. Stoga u Klementinumu nećete zateći standardne uslove za merenje”, kaže Martin Novak iz Češkog hidrometeorološkog instituta u Ustiju na Labi.
Prag se često povezuje sa raznim temperaturnim rekordima zabeleženim na stanici Klementinum, budući da dugi niz osmatranja omogućava poređenje podataka koji obuhvataju više od 250 godina. Međutim, zbog nestandardne lokacije, ti podaci se ne mogu smatrati u potpunosti validnim.
„Većina stanica sa dugim nizovima merenja nalazi se u gradovima, jer su osnovane pri univerzitetima. Zbog toga i porast prosečnih temperatura zabeležen na ovim stanicama moramo tumačiti sa oprezom. Na njih u znatnoj meri utiče širenje urbanih područja.”
Iz tog razloga, meteorolozi su razmatrali mogućnost prilagođavanja merenja međunarodnim standardima, ali su odlučili da nastave rad pod istim, nestandardnim uslovima, kako bi se očuvao kontinuitet dugoročnih nizova podataka (250+ godina).
„Dugotrajni nizovi podataka su nešto što bi meteorolozi mogli opisati kao porodično ili nacionalno blago. U našem slučaju, to se odnosi upravo na niz iz Klementinuma, i zato je važno da se on nastavi.”
PRAG – KLEMENTINUM_Dnevni meteorološki podaci (1775-2020)
