Kada govorimo o (ne)homogenosti meteoroloških podataka, treba napomenuti da je na skoro svim stanicama koje imaju duže nizove merenja primećena nehomogenost meteo podataka, i to iz prostog razloga što se vremenom menjala metodologija merenja i osmatranja. U Beogradu se sredinom 20. veka (oko 1950. godine) prešlo na unošenje u klimatološki dnevnik izmerenih količina padavina za
Klima grada se značajno razlikuje od klime okolnih područja. To je posledica u prvom redu dva faktora koji se na teritoriji grada razlikuju od okoline. Ta dva faktora su bilans zračenja i vodni bilans. Različiti bilans zračenja je posledica slabijeg reflektovanja Sunčevog zračenja zbog postojanja kanjonskih ulica. Razlike u vodnom bilansu nastaju zbog manjeg poniranja
O homogenosti klimatskog niza govorimo u slučaju kada je očigledno da neki klimatski niz ima sačuvane (zadržane, neizmenjene), odnosno, identične uslove merenja tokom celokupnog vremenskog perioda na koji se taj niz odnosi. Pod identičnim uslovima možemo podrazumevati stalnost u sledećim osobinama: – regulativa merenja (termini osmatranja, postavljanje instrumenata…), – lokacija mernog mesta, meteorološke stanice (ekspozicija, položaj, okolina i promene okoline…), – merni
Urbano ili gradsko ostrvo toplote, kao fenomen više temperature vazduha u gradovima u odnosu na okolinu, predstavlja najvažniju posledicu uticaja urbanizacije na topoklimu. U odnosu na manje gradove u okruženju (Pančevo, Sremska Mitrovica, Šabac, Valjevo, Smederevska Palanka, Zrenjanin, Vršac, Bela Crkva i Veliko Gradište) Beograd ima višu srednju godišnju temperaturu za 0,4 do 1,0 ºC (klimatski period: