Za vreme grmljavinskih nepogoda ne treba prilaziti gromobranima ili visokim usamljenim predmetima (stubovima, drveću) na rastojanja manja od 8-10 metara. Glava treba uvek da nam se nalazi niže od okolnih predmeta. Ako nas nevreme zatekne daleko od zgrada, nipošto ne bi trebalo da se sklanjamo ispod drveća. Zapaženo je da grom najčešće pogađa najstarije hrastove
Dve stranice iz Ginisove knjige rekorda (izdanje iz 2007. godine), koje sadrže razne meteorološke rekorde:
Padavine mogu da zahvate pojedine delove reke ili čak ceo sliv. U zavisnosti od toga, visoke vode se javljaju u glavnom toku, u koritima pritoka ili na svim vodotocima u slivu. Poslednji slučaj je najnepovoljniji, jer gotovo uvek izaziva poplave manjih ili većih razmera. Od posebnog je značaja i vreme nailaska maksimalnog poplavnog talasa. Ukoliko
Prenošenje narodne tradicije i verovanja koja se odnose na udare groma, pojavu munja, sevanje na nebu i drugo, koliko nam je poznato, u domaćoj literaturi nije proveravano sa aspekta utemeljenosti na osnovu relevantnih, tj. osmotrenih meteoroloških podataka. U svrhu utvrđivanja osnovanosti predanja o navedenim pojavama izvršena je analiza pojave gromova i munja za period 1975–2009.
Prepiska dva člana (Risto Marić i Vladimir Bilak) sa CROMETEO foruma iz 2011. godine, u kojoj se analiziraju korelacije temperaturnih podataka po sezonama između Beograda i Praga: Risto Marić: „S druge strane, malo sam se potrudio pa izračunao korelacije između temperaturnih nizova srednjih, maksimalnih i minimalnih temperatura u Beogradu i Pragu za period 1951-2000. Na
„Zima je bila toliko hladna, oštra i istrajna, da se ni najstariji ne sećaju ovakvog vremena“ – pre tačno dva veka, početkom 1812. godine, beleži jedan od hroničara u dnevniku Minoritskog samostana u Pančevu koji, uz druge važne vesti o udaljenim ratovima, carskim posetama i cenama ogreva, pamti i kakve su se vremenske nepogode kada