U najmanju ruku je neobična činjenica da tzv. naučni novinari skepticizam ili sumnju proglašavaju za nešto što je nepotrebno, pa čak i štetno po nauku (!?!?). Zar oni koji se istinski bave naukom i istraživanjima mogu da odbace sumnju, koja je, u stvari, najvažniji preduslov za dalji razvoj i napredak nauke (?). Zar je moguće
Dr Vladan Ducić, profesor Geografskog fakulteta u Beogradu, je na Kolarcu, dana 09.11.2007. godine, održao sjajno predavanje na temu klimatskih promena, prezentujući konkretne rezultate i zaključke sopstvenih istraživanja. http://www.meteologos.rs/wp-content/uploads/2019/08/SRBIJA-U-SAVREMENIM-KLIMATSKIM-PROMENAMA_Vladan-Ducic_Predavanje-na-Kolarcu_09.11.2007..mp3 Zaključak IPCC stoji na stanovištu da se najveći deo zagrevanja registrovanog u toku druge polovine 20. veka, može pripisati ljudskim aktivnostima. U pomenutom periodu
Taj prirodni proces oduvek je bio karakteristika naše planete, a uloga čoveka u tome je precenjena – tvrdi prof. dr Dragana Vujović iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Vreme nas je ovog leta (2019) mnogo puta iznenadilo: tek što prođu olujne i kišne epizode praćene obilnim padavinama i grmljavinskim „tornadima”, eto novog „pogroma” u
Prvi i poslednji letnji, tropski i ekstremno topli dani u Beogradu Analiza beogradskog temperaturnog niza za period 1887-2018. 1. Uvod Od svih meteoroloških parametara, temperatura vazduha je najviše analizirana i razmatrana. Osnovna osobina ovog parametra, u suštini kao i svih ostalih, jeste prostorna i vremenska promenljivost (varijabilnost). Promenljivost je uočljiva na vrlo malim vremenskim skalama
Poštovani posetioci, došlo je krajnje vreme da pogledamo šta se temperaturno dešava na severnom i južnom polu (Arktiku i Antarktiku), odnosno na arktičkom i antarktičkom polarnom krugu. Na samom početku, evo jednog veoma zanimljivog linka sa mesečnim i godišnjim temperaturnim podacima sa arktičkog kruga: Monthly and annual mean surface air temperature measured at the 2
(Politički) podobni i poslušni svetski „stručnjaci“ i „naučnici“ su dobili domaći zadatak da svetskoj javnosti prikažu ono što se unapred želi prikazati, a to je, pogađate – GLOBALNO ZAGREVANJE i/ili (ekstremne) KLIMATSKE PROMENE. Pošto se unapred ima određeni cilj, onda do takvog cilja treba doći po svaku cenu, upotrebom najraznovrsnijih načina i sredstava, pa makar