DINAMIKA I MOGUĆI UZROCI TEMPERATURNIH I PADAVINSKIH EKSTREMA NA TERITORIJI CRNE GORE U PERIODU 1951-2010.

 

ZAKLJUČAK rada:

Ova disertacija je imala dva osnovna cilja. Prvi je utvrđivanje dinamike, a drugi mogućih uzroka temperaturnih i padavinskih ekstrema na teritoriji Crne Gore u periodu 1951-2010. Istraživanje u okviru navedene teme realizovano je detaljnom analizom trenda i kolebanja preko 20 parametara temperature i padavina sa 23 meteorološke stanice i ispitivanjem njihove veze sa promenama cirkulacije atmosfere. Rezultati dobijeni u ovom radu su uglavnom u skladu sa opštom predstavom o globalnom otopljavanju, ali i ne mali broj činjenica nije u saglasnosti sa modelima IPCC-a.
Detaljna analiza srednje temperature na sezonskom i godišnjem nivou, na teritoriji Crne Gore, za period 1951-2010, pokazala je sledeće:
– U posmatranom 60-ogodišnjem periodu, tendencija porasta srednje godišnje temperature na teritoriji Crne Gore, matematički posmatrano, posledica je izrazitog rasta u toplijem delu godine, naročito od maja do avgusta. U zimskoj sezoni su promene beznačajne, dok u jesenjoj dominira trend zahlađenja.
– Rezultati trend-analize su pokazali da se mogu izdvojiti područja sa sličnim termičkim promenama. Generalno, na jugozapadu Crne Gore prisutan je blagi trend pada ili neznatan porast srednje temperature, zavisno koja se sezona posmatra, dok se najizrazitiji rast javlja u severnim i severoistočnim krajevima (Plav, Berane, Rožaje, Žabljak), zatim na području Podgorice i Paštrovićkom primorju (primorje od Bara do Budve).
– Na osnovu dobijenih rezultata, može se konstatovati da se sa sezonskim i godišnjim sumama padavina na teritoriji Crne Gore, u periodu od 1951. do 2010. godine, ništa bitnije ne dešava. Međugodišnje varijacije, koje inače karakterišu ovaj element, nisu povećane u poslednje vreme, niti trend-komponenta pokazuje značajne promene. Na osnovu uvida u literaturu, stiče se utisak da se još uvek ne može izvesti generalni zaključak kako bi eventualni antropogeni efekat staklene bašte trebalo da utiče na padavine, što je ova analiza delimično i potvrdila. Uporedna analiza srednjih vrednosti i varijansi dva 30-ogodišnja perioda (1951-1980. i 1981-2010.) ukazuje na sledeće:
– Na godišnjem nivou, sva tri parametra temperature (srednja, srednja maksimalna i srednja minimalna) pokazuju da je period 1981-2010. značajno topliji u odnosu na prethodne tri decenije (1951-1980). Kada su padavine u pitanju, u većem delu Crne Gore (20 stanica) prosečna godišnja količina je manja u periodu 1981-2010. u odnosu na 1951-1980, ali je ta razlika značajna samo na primorju.
– Kod srednje godišnje i srednje godišnje minimalne temperature, kao i kod godišnjih suma padavina, varijanse dva posmatrana perioda se beznačajno razlikuju gotovo na svim posmatranim stanicama. Na osnovu statističke procedure, utvrđeno je da je u drugom 30-ogodišnjem periodu porast disperzije srednje godišnje maksimalne temperature statistički značajan na 13 stanica.
Analiza je dalje pokazala da:
– U periodu 1951-2010, tendencija porasta srednje godišnje maksimalne i minimalne temperature je, matematički posmatrano, pre svega posledica izrazitog rasta u toplijem delu godine, naročito u maju i tokom tri letnja meseca. Na većem broju stanica je veća brzina porasta srednje godišnje maksimalne nego minimalne temperature. Takođe, u većem delu Crne Gore postoji trend porasta broja dana sa intenzivnim padavinama (Rd ≥ 30 mm), ali je uglavnom beznačajan. Dalje je utvrđeno da su padavine daleko osetljivije na složene orografske uslove Crne Gore i lokalnu cirkulaciju nego temperatura, pa je to najverovatnije glavni razlog razlika između susednih stanica u pogledu promenljivosti ovog elementa. U poslednje vreme se analiza temperaturnih i padavinskih ekstrema sve više bazira na klimatskim indeksima, definisanih od strane WMOCCL/CLIVAR. U ovoj disertaciji je razmatrano 17 klimatskih indeksa, na sezonskom i godišnjem nivou, a dobijeni rezultati ukazuju na sledeće:
– Na teritoriji Crne Gore se sve češće javljaju maksimalne i minimalne dnevne temperature koje imaju ,,toplije’’ vrednosti. To znači da je trend porasta srednjih godišnjih i srednjih sezonskih temperatura, matematički posmatrano, posledica povećanja učestalosti dnevnih temperaturnih ekstrema u pozitivnom (toplijem) smislu. U većini slučajeva je trend temperaturnih ekstrema značajan, posebno na godišnjem nivou i tokom leta i proleća. Trend promena toplih temperaturnih indeksa je veći od hladnih.

– Tokom istraživanja su uočene i neke nelogičnosti. Prema paleoklimatskim zapisima, ali i teoriji dominacije antropogenog efekta staklene bašte, u uslovima otopljavanja trebalo bi očekivati veće temperaturne promene noću i zimi nego danju i leti. Prethodno su potvrdila i merenja u instrumentalnom periodu. Prema Alexander et al. (2006), kada bi globalno zagrevanje bilo uzrokovano Suncem, onda bi intenzivniji bio trend porasta dnevne (maksimalne) temperature. ,,Umesto toga, opažamo kako se broj toplih noći povećava brže nego broj toplih dana’’. Istu konstataciju iznose i Braganza et al. (2003, 2004) za zimu i leto: ,,Jačanjem efekta staklene bašte trebalo bi očekivati da se zime brže zagrevaju od leta’’. Razlog tome je, kako ističu autori, što staklenički efekat ima veći uticaj zimi, a to potvrđuju i merenja u instrumentalnom periodu. Međutim, na teritoriji Crne Gore se dešava suprotno, jer su promene razmatranih temperaturnih indeksa veće u letnjoj nego u zimskoj sezoni. Primera radi, zimski broj toplih noći (Tn90p) se zanemarljivo povećava, dok je pozitivna tendencija leti skoro 10 puta veća. Slično je i sa trendom promena toplih dana (Tx90p) – intenzivnije je povećanje leti nego zimi, i generalno u toplijem nego u hladnijem delu godine. Štaviše, u jugozapadnom delu zemlje se zimski broj toplih noći, ali i prolećni i jesenji, blago smanjuje.
– Na većem delu teritorije Crne Gore postoji trend povećanja godišnjeg i zimskog broja sušnih dana (DD), uglavnom značajan, dok se tokom proleća, leta i jeseni ništa posebno ne dešava u periodu 1951-2010. Ali, u poslednjem 30-ogodišnjem periodu (1981-2010) se broj sušnih dana smanjuje, a to znači da nema ni govora o aridizaciji posmatranog prostora. U periodu od 1951. do 2010, indeks SDII ima uglavnom pozitivnu vrednost, ali je trend pretežno beznačajan, kako na sezonskom, tako i na godišnjem nivou.
– U posmatranom 60-ogodišnjem periodu, godišnji broj umereno vlažnih dana (R75p) se smanjuje. Međutim, trend godišnjeg broja vrlo vlažnih dana (R95p) je pozitivan, što znači da se sve češće javljaju intenzivne padavine. Slični kvalitativni rezultati su dobijeni i za zimsku sezonu: umereno vlažni dani se brže smanjuju, nego što se povećava broj vrlo vlažnih dana. U prolećnoj i letnjoj sezoni se sa R75p indeksom ništa ne dešava, trend je gotovo ravan nuli.
– Osim leti, u ostalim sezonama na većem delu teritorije Crne Gore prisutan je trend povećanja intenziteta padavina koje padnu u vrlo vlažne dane (R95pTOT), ali su te promene uglavnom beznačajne. Isto tako se na većem delu teritorije Crne Gore učešće ukupnih padavina koje se izluče u vrlo vlažnim danima (ΣR95pΣR) povećava u godišnjoj sumi. Iako je u većini mesta tendencija promena beznačajna, treba istaći činjenicu da se i apsolutno maksimalne godišnje jednodnevne i petodnevne sume padavina povećavaju na većem delu teritorije Crne Gore. Tendencija povećanja intenzivnih padavina nije povoljna za geografsku sredinu i može prouzrokovati niz negativnih posledica.
– Rezultati analize za standardizovani padavinski indeks (SPI) su kompatibilni sa dobijenim za sezonske i godišnje sume padavina. Dakle, i ovaj indeks, koji se u poslednje vreme koristi pri razmatranju suša, ukazuje da nema ni govora o aridizaciji Crne Gore, kako na sezonskom, tako i na godišnjem nivou. U radu je ispitivana veza između 17 parametara temperature i padavina na sezonskom, odnosno 20 na godišnjem nivou, sa ukupno 16 telekonekcionih obrazaca. Na osnovu dobijenih rezultata može se konstatovati:
– U zimskoj sezoni, najjači uticaj na parametre temperature vazduha ima EA, MO, WeMO, EAWR i AO, dok je slabiji signal NAO i SCAND. Zimski parametri padavina najbolju vezu pokazuju sa AO, MO, NAO, EAWR, WeMO i SCAND.
– Na prolećne parametre temperature (srednje vrednosti i učestalost ekstremnih događaja) najbolji signal je dobijen sa EA, WP, AO i SOI. Kada su parametri padavina u pitanju, značajna korelacija je dobijena sa WeMO i AO, dok drugi telekonekcioni obrasci imaju slabiji uticaj.
– Leti, temperaturne prilike u velikoj meri korespondiraju sa varijacijama EA, AMO, EAWR, SCAND i NAO, a u manjoj meri sa Ninjo 4, WP i POLEUR. Padavinski paremetri su u najboljoj vezi sa MO, NAO i EA.
– U jesenjoj sezoni, najveći broj razmatranih parametara temperature pokazuje vezu sa EA, SCAND, AMO, EAWR, MO, AO, a pojedini i sa pokazateljima ENSO (Ninjo 4, SOI i MEI). Za jesenje parametre padavina utvrđen je jak signal sa AO, NAO, EAWR, WeMO i MO, a pojedini pokazuju vezu i sa SCAND i MEI.
– Promene godišnjih parametara temperature su u najboljoj vezi sa varijacijama EA, AMO, SCAND, EAWR, NAO i AO. Sa druge strane, kolebanje razmatranih parametara padavina na godišnjem nivou se u velikoj meri može objasniti AO, NAO, MO i WeMO, dok je slabiji signal SCAND, EA i EAWR oscilacija.
– Prema Kostopoulou and Jones (2007a, 2007b), u drugoj polovini 20. veka na prostoru istočnog Mediterana, u koji oni uključuju i Balkan, prisutan je značajan trend porasta anticiklonalnih tipova cirkulacije, naročito zimi. Sa druge strane, za ciklonalne tipove su dobili značajan negativan trend na godišnjem nivou, posebno u centralnom Mediteranu. Ovo bi u velikoj meri moglo da objasni promene razmatranih parametara temperature i naročito padavina na teritoriji Crne Gore, ali to zahteva dalja istraživanja.
– Istraživanja su pokazala da se anomalije temperaturnih i padavinskih parametara na teritoriji Crne Gore moraju posmatrati u širem kontekstu, odnosno da je potrebno sagledati hemisfernu sliku uticaja promene cirkulacije atmosfere. Treba naglasiti da uticaj telekonekcionih obrazaca nije isti tokom godine, u jednom delu je jači, a u pojedinim mesecima ili sezonama slabiji ili se ne detektuje.

U svakom slučaju, potrebna su dalja istraživanja u vezi problematike mogućih uzroka promene temperature vazduha i količine padavina. U radu je ukazano na složenost klimatskog sistema, kao i na njegovu unutrašnju dinamiku. Antropogeni uticaj na lokalnu klimu postoji, što je dokazano i na našim prostorima (Anđelković, 2005; Burić i dr., 2011), ali kada je u pitanju regionalni i posebno globalni aspekt, nauka još uvek nema definitivan odgovor na pitanje šta je uzrok porasta temperature i kolebanja klime u novije vreme. Rezultati ovog rada, kao i istraživanja drugih autora, ne uklapaju se sasvim u opštu predstavu o globalnom zagrevanju, koja se bazira na dominaciji antropogenog efekta staklene bašte. To ne znači da ovaj efekat ne postoji, već da se ne uočava njegova dominacija, te cenimo da su neka tumačenja globalnog otopljavanja i njegovih posledica od strane IPCC-a ipak predimenzionirana, odnosno da je uticaj ljudskih aktivnosti precenjen.
Rezultati dobijeni u ovom radu jasno su pokazali da na promene i kolebanja temperature i padavina, a time i drugih meteorološko-klimatskih elemenata, utiču brojni faktori. Pogrešno je stavljati akcenat na isključivu i postojanu dominaciju jednog faktora, jer je očigledno da se radi o interakcijskom delovanju više uticaja. Istina, u poslednje vreme su oboreni pojedini rekordi i povećana je čestina određenih pojava, ali se ništa zabrinjavajuće ne dešava, niti se detektuje značajnija pogođenost ekološkog i privrednog sistema.

 

Autor rada: Dragan Burić