U organizaciji Centra za naučno-istraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu, kao i Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, na galeriji biblioteke Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu održan je okrugli sto: „Univerzalnost primene statistike za istraživanje pojava – dva veka od rođenja Vladimira Jakšića“.

Pozdravne reči, na svečanom otvaranju skupa uputili su: akademik Miloš Đuran, upravnik Centra SANU, prof. dr Biljana Petrović, prorektor Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Milena Jakšić, dekan Ekonomskog fakulteta i akademik Fedor Mesinger, predsednik Odbora za organizaciju skupa.

U okviru prve sesije, o životu i radu Vladimira Jakšića, rođenog u Kragujevcu 1824. godine, izlagala je dr Aleksandra Vuletić, istoričarka, zaposlena u Istorijskom institutu u Beogradu. Dr Đorđe Đurić, redovni profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, govorio je na temu: „Istorijsko vreme Vladimira Jakšića – društveni i naučni kontekst Srbije i Evrope“. O značaju Vladimira Jakšića za utemeljenje, razvoj i promociju meteorologije u Srbiji govorio je Goran Mihajlović, zamenik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

Druga sesija bila je posvećena temama iz oblasti statistike i njenog doprinosa. O načinima upotrebe i zloupotrebe statistike u savremenom društvu govorio je prof. dr Vinko Lepojević, a na temu „Kako izabrati (pravi) metod prognoziranja“, prof. dr Vesna Janković-Milić, oboje sa Ekonomskog fakulteta u Nišu.

O primenama savremenih alata za vizuelizaciju i analizu podataka u radu Republičkog zavoda za statistiku (RZS) govorio je Nebojša Tolić, ekonomista. Prof. dr Milan Stamenković govorio je na temu: „Aplikativna moć multivarijacione statističke analize“, a izlaganje prof. dr Marine Milanović odnosilo se na statističku pismenost u savremenom okruženju, kao jednoj od ključnih veština za funkcionisanje u modernom društvu.

Skup o Vladimiru Jakšiću pratio je veliki broj studenata, profesora i naučnog osoblja Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, kao i istoričari iz gradskih institucija kulture.

IZVOR: https://www.kg.ac.rs/vest.php?vest=4984&pismo=cirilica

*** VLADIMIR JAKŠIĆ (1824-1899), osnivač srpske statistike i meteorologije, je početkom davne 1848. godine započeo sa redovnim meteorološkim merenjima i osmatranjima u Beogradu (na Senjaku), koja su trajala pune 52 godine, sve do njegove smrti u 1899. godini. Uporedo sa merenjima u Beogradu, Jakšić je osnivao meteorološke stanice i po svim većim mestima u ondašnjoj Srbiji, tako da je 1857. godine Jakšićeva mreža imala u svom sastavu čak 27 stanica, što je u ono vreme predstavljalo jednu od najgušćih meteoroloških mreža u okviru jedne države. Dakle, Jakšićeva svakodnevna instrumentalna merenja u Beogradu  (1848-1899) predstavljaju najstariji meteorološki niz na području bivše Jugoslavije.

Pre nekoliko godina je urađena rekonstrukcija Jakšićevih MESEČNIH i DNEVNIH temperaturnih podataka, odnosno redukcija podataka sa stanice SENJAK na stanicu VRAČAR, na osnovu srednje razlike između ova dva niza podataka iz uporednog perioda paralelnih merenja od 1887. (13. jul) do 1899. godine (31. decembar). Nakon uspešno izvršene redukcije podataka sa jedne na drugu gradsku lokaciju, beogradski MESEČNI i DNEVNI temperaturni podaci su postali homogeni, što znači da su, na osnovu naučno-stručne metodologije, pripremljeni za javnu upotrebu. Na ovaj način beogradski temperaturni niz (stanica VRAČAR) je produžen za još četrdesetak godina (1848-2024) i na osnovu njega se u budućnosti mogu raditi relevantne klimatološke analize. ***

Publikaciju o meteorološkoj delatnosti Vladimira Jakšića možete preuzeti OVDE.

Skenirane meteorološke dnevnike Vladimira Jakšića možete preuzeti OVDE.

Skenirane meteorološke dnevnike Vladimira Jakšića u punoj rezoluciji možete preuzeti OVDE.

Opširan tekst o meteorološkim merenjima i osmatranjima Vladimira Jakšića možete pogledati OVDE.

Opširan tekst o meteorološkim dnevnicima Vladimira Jakšića možete pogledati OVDE.

Opširan tekst o životu i delu Vladimira Jakšića možete preuzeti OVDE.

Rad o redukciji srednjih MESEČNIH temperatura sa stanice Senjak na stanicu Vračar možete pogledati OVDE.

Opširan tekst o rekonstrukciji Jakšićevih DNEVNIH temperaturnih podataka za BEOGRAD (1848-1865, 1876-1887) možete pogledati OVDE.

Jakšićeve originalne meteorološke podatke u digitalnom obliku možete pogledati OVDE.

Redukovane dnevne temperaturne podatke (Tmin i Tmax) sa stanice Senjak na stanicu Vračar (preliminarna redukcija), za periode od 1848. do 1865. i od 1876. do 1899. godine možete pogledati OVDE.

Uporedni pregled dnevnih temperaturnih podataka (Tmin i Tmax) dobijenih redukcijom sa stanice Senjak na stanicu Vračar i originalnih temperaturnih podataka sa stanice Vračar (paralelna merenja od 13.07.1887. do 31.12.1899. godine) možete pogledati OVDE.

RTS – emisija o Vladimiru Jakšiću, iz serijala pod nazivom Istorija nauke, možete pogledati OVDE.