Pripisivanje (eng. attribution) postojećeg globalnog zagrevanja pojedinačnim uzrocima je deo poslednja dva izveštaja IPCC. U njima se zaključuje da je najveći deo globalnog zagrevanja u prethodnih pola veka posledica čovekove aktivnosti na emisiji stakleničkih gasova“. Kako je IPCC došao do ovakve atribucije?

U TAR izveštaju iz 2001. godine prikazan je sledeći rezime koji pokazuje kako se prirodnim činiocima ne može objasniti globalno zagrevanje, već da odlučujuću ulogu igraju CO2 i drugi staklenički gasovi čiju koncentraciju veštački povećava čovek.

Kao što se sa slike vidi, zagrevanje u drugom delu XX veka se ne može objasniti nijednom kombinacijom prirodnih faktora, već isključivo uticajem povećanih koncentracija stakleničkih gasova. U studijama koje pokrivaju i period od 1990. do danas, stvar izgleda još jasnije.

Međutim, stvar nije tako bezazlena, ako pogledamo same izveštaje IPCC. Naime, čak i u najnovijem AR4 izveštaju iz 2007. godine se priznaje da najveći deo faktora koji utiču na klimu uopšte nije proučen ili je proučen vrlo sporadično. Može se reći da savremena nauka o klimi ima nizak nivo znanja o 80% faktora koji utiču na klimu. Recimo, modeli nisu u stanju uopšte da reprodukuju nivo oblačnosti, padavina, reakcije biosfere, efekte aerosola, antropogenih i prirodnih faktora, vulkana, Sunčeve radijacije. Sunčev uticaj je u osnovi potpuno nepoznat. Vulkanski uticaj je pre 1990. godine vrlo loše proučavan, a i danas nije poznat unutar faktora 3. Oblaci, padavine i vodena para su vrlo loše modelirani. Efekat aerosoli takođe nije poznat i to unutar faktora 10 ili 20 – u klimatskim modelima se pretpostavlja njihovo vrlo snažno rashlađujuće dejstvo, ali je nivo poznavanja aerosola toliko nizak, da je u pitanju i sam znak, a ne samo ova ogromna i rastegljiva magnituda uticaja; tj. nije jasno da li je njihov ukupni neto-efekat zagrevanje ili hlađenje. Sulfati kao aerosoli, su sa jedne strane odgovorni za hlađenje jer reflektuju Sunčevu svetlost u kosmos, ali je crna čađ odgovorna za zagrevanje, jer smanjuje albedo i vodi pojačanoj apsorpciji Sunčeve energije.

Praktično jedino što pouzdano znamo jeste to da je koncentracija glavnih stakleničkih gasova porasla za oko 25% u XX veku. Sve ostalo je ili potpuno nepoznato ili malo poznato. Dakle, sve one šarene linije u „atributivnoj studiji“ su potpuno proizvoljne, tj. povučene tako da potvrđuju unapred postavljene zaključke modela, ali same nisu zasnovane ni na kakvom naučnom znanju, i to po priznanju samog IPCC, a ne po tvrdnjama „skeptika“. Uzmimo za primer aerosole: od 1940-1970. imamo snažan proces globalnog zahlađenja, koji protivreči snažnom, eksponencijalnom porastu koncentracija stakleničkih gasova. Atributivna studija IPCC tvrdi da je to stoga što je zagrevanje bilo maskirano zahlađenjem od 0.3 stepena koje je doneo porast koncentracija industrijskih sulfata, i da se zagrevanje nastavilo od 1970-ih, kada je zbog ekoloških regulacija na Zapadu nivo emitovanih sulfata dramatično opao. Ali, sam IPCC priznaje da je efekat aerosola potpuno nepoznat, i to čak naglašava u svom izveštaju. Dalje, promena oblačnosti od samo 2% može da poništi celokupno radijaciono forsiranje za koje je u XX veku bio odgovoran CO2, a da efekat padavina ne pominjemo. Klimatski modeli su nesposobni da reprodukuju oblačnost i padavine.

Dakle, takozvana „atribucija“ zagrevanja IPCC stakleničkim gasovima je jedna cirkularna procedura, zapravo intelektualna vežba bez ikakvog značaja. IPCC samo pretpostavlja šta bi bilo kad bi bilo, tj. kada bi zaista neto efekat aerosola bio drastično negativan, kada bi modeli zaista pokazali smanjenje niske konvektivne oblačnosti i padavina, kada bi solarni uticaj zaista bio poznat i onakav kako kaže njihov grafik. Ali, ništa od toga nije poznato, a veći deo onoga što znamo nam sugeriše da stvar stoji suprotno. Novije studije pokazuju da je efekat aerosola verovatno blizak nuli, (tako da otpada objašnjenje da su oni odgovorni za zahlađenje od 1940-1970.), da je solarni uticaj danas znatno viši od projektovanog od strane IPCC, da oblačnost i padavine stvaraju rashlađujući negativni feedback, koji inicijalno zagrevanje umanjuje a ne povećava itd. U svakom slučaju, nikakav dokaz da je najveći deo zagrevanja u proteklih 50 godina antropogeni ne postoji. Reč je o čistoj spekulaciji koja se promoviše iz političkih razloga, a koju mediji ponavljaju svakodnevno.

Izvor: http://globalnozagrevanje.blogspot.rs/2007/11/globalno-zagrevanje-antropogeno-ili-ne.html