Nastajanje magle

Magla nastaje kada je razlika između temperature vazduha i temperature tačke rose manja od 2.8 °C. Javlja se kada je relativna vlažnost vazduha blizu 100%. Uslovi za nastanak magle mogu se postići dodavanjem vlage u vazduh ili snižavanjem temperature vazduha. Relativna vlažnost od 100% znači da vazduh ne može primiti više vlage i tada se magla počinje formirati tako da se vodena para kondenzuje u sitne lebdeće kapljice vode u vazduhu i postaje vidljiva. Kada je vazduh zasićen dodatna vlaga se lakše kondenzuje nego što ostaje u vazduhu kao para.
Magla može nastati i pri nižim vrednostima relativne vlažnosti, a isto tako ne nastati pri relativnoj vlažnosti od 100%. Najvažniji uslov za nastanak magle je postojanje jezgara kondenzacije. Jezgra kondenzacije mogu bili čestice prašine, aerosoli, zagađujuće materije. Tamo gde je povećana koncentracija jezgra dolazi do kondenzacije i na relativnoj vlažnosti ispod 100%. Proces nastanka magle je isti kao i proces nastanka oblaka, stoga magla nije ništa drugo nego oblak pri tlu. Stratusi (magla) su jedini oblaci koji dodiruju površinu zemlje. Primera radi oblak koji je na visini od 1 kilometar za područje u nizini nije magla, ali za mesta na planini je vrlo gusta magla.

Pojava magle

Magla je najgušća i obuhvata najveće područje pre zore, tj. nakon dugog perioda zemljinog hlađenja. Ako ujutru nešto Sunčevog zračenja uspe dospeti do zemljine površine i zagrejati je, ubrzo će kapljice magle ispariti i ona će se razbiti. Ali tokom zime magla je često vrlo gusta i Sunčevo zračenje nije dovoljno da bi razbilo maglu, pa se ona zadrži i po ceo dan.

Magla ponekad proizvede padavine u obliku rosulje ili slabog zrnastog snega. Rosulja se javlja kada vlažnost dostigne 100%, pa se sitne kapi magle skupe u veće kapljice rosulje. To se može postići ako je sloj magle podignut uvis i ohlađen, ili je pritisnut odozgo. Rosulja se pretvara u ledenu rosulju kada je temperatura na površini ispod tačke mržnjenja.

Debljina magle zavisi od visine sloja inverzije. Inverzija se javlja kada je topliji i suvlji vazduh iznad hladnog i gustog. Debljina sloja magle zavisi i od pritiska vazduha. Ako je pritisak visok magla će biti gušća, ali sloj neće biti jako visok, dok će kod niskog pritiska magla biti manje gusta.

Najmaglovitije mesto na svetu je područje oko ostrva Newfoundland u Kanadi (Grand Banks). Magla je tamo česta, jer se na tom području susreću hladna Labradorska struja sa severa i topla Golfska struja sa juga. Najmaglovitija kopnena područja su Point Reyes, nedaleko od San Franciska i Argentia na Newfoundlandu, oba mesta imaju više od 200 maglovitih dana godišnje.

Zvuk u magli

Možda ste se zapitali kako zimi možete čuti razgovor dvoje ljudi na drugom kraju parkinga, dok je to leti gotovo nemoguće. Radi se o efektu koji izaziva inverzija, a magla najčešće nastaje u inverziji. Zvuk je u magli glasniji i dalje se čuje, a razlog tome je što se odbija od sloja inverzije i vraća se u hladniji sloj, dakle putuje u tankom prizemnom sloju. Ljudski glas se tako može čuti i do 5 kilometara.

Uticaj magle na okolinu

Magla sama po sebi nema prevelikog uticaja na okolinu, dok uslovi u kojima ona nastaje imaju. Magla koja se najčešće javlja kod inverzije doprinosi povećanju koncentracije zagađujućih materija u vazduhu. Osim od magle, vazduh postaje taman i zbog velike količine lebdećih čestica koje ostaju zarobljene u prizemnom sloju i nema uzlaznog gibanja koje bi ih podiglo uvis. Ovo je čest problem zimi kada magla traje danima, pa čak i nedeljama, posebno problematično može biti u velikim gradovima.

Ljudi sa osetljivim disajnim organima najviše osete povećanje zagađujućih materija u vazduhu, a prilikom „velikog smoga“ decembra 1952. godine u Londonu je umrlo više hiljada ljudi od posledica zagađenosti vazduha.