Meteorološka služba u Srbiji je ujedinjena sa hidrološkom, i zajednički naziv im je HIDROMETEOROLOŠKA SLUŽBA.
Meteorološke stanice su organizacione jedinice meteorološke službe koje imaju zadatak da prema utvrđenim jedinstvenim propisima vrše meteorološka osmatranja i merenja. Podatke osmatranja i merenja meteorološke stanice su dužne da dostavljaju RHMZ Srbije. To se radi u vidu šifrovanih izveštaja, odnosno tačno propisanih jedinstvenih obrazaca, u određenim časovnim, dnevnim, dekadnim i mesečnim vremenskim intervalima.
Meteorološki podaci služe i za međunarodnu razmenu, u cilju potpunije analize i prognoze vremena, proučavanja atmosfere Zemlje kao celine itd.
Postoje dve mreže meteoroloških stanica: osnovna i dopunska. Osnovna je uspostavljena Zakonom o hidrometeorološkoj službi. Dopunsku mrežu postavljaju i održavaju ustanove i organizacije van hidrometeorološke službe za svoje posebne potrebe.
Prema nameni i obimu programa rada, meteorološke stanice osnovne mreže se dele u tri grupe: sinoptičke (glavne), klimatološke (obične) i padavinske. Meteorološka osmatranja se vrše i u meteorološkim opservatorijama, koje predstavljaju naučno – istraživačke organizacione jedinice.
Sinoptičke stanice (glavne stanice) su stanice na kojima se vrše osmatranja i merenja meteoroloških i bioloških pojava i elemenata (tačno propisanih) u određenim terminima (obavezno svakog sata) za potrebe prognoze vremena, klimatologije, hidrologije i agrometeorologije. U Srbiji ima 28 sinoptičkih (glavnih) stanica.
Klimatološke stanice (obične stanice) vrše osmatranja i merenja meteoroloških i bioloških pojava i elemenata samo u određenim terminima za potrebe klimatologije, hidrologije i agrometeorologije.
Padavinske stanice vrše osmatranja i merenja sledećih meteoroloških i bioloških pojava i elemenata: padavine (vrsta i količina), visina snežnog pokrivača, najvažnije meteorološke pojave i fenološka osmatranja (prema potrebi).
Mesto na kome se postavlja neka meteorološka stanica treba da zadovoljava više uslova:
1. da bude reprezentativno u meteorološkom smislu, tj. da ima takav položaj da izmerene vrednosti najbolje reprezentuju vreme i klimu što šire okoline,
2. da oko stanice bude otvoren prostor kako bi vazduh slobodno strujao,
3. da zemljište na kome je stanica odgovara prirodnim uslovima dotičnog kraja,
4. da teren ne bude nagnut ili na grebenu, uz strmu obalu, prevoj i sl.
5. da zemljište uz stanicu bude zatravljeno koliko to prirodni uslovi dozvoljavaju, itd.
Za sinoptičku (glavnu) stanicu potrebno je da veličina zemljišta, odnosno površine na kojoj je postavljena većina meteoroloških instrumenata, bude 20X20 metara, a za klimatološku (običnu) stanicu 9X6 metara. Ovaj deo zemljišta se zove krug glavne, odnosno obične meteorološke stanice. Krug meteorološke stanice treba da bude ograđen podesnom ogradom, radi zaštite instrumenata i instalacija, i da se nalazi relativno blizu zgrade stanice. Raspored instrumenata u staničnom krugu je tačno propisan, i od njega se sme odstupiti samo pod određenim uslovima.
