Evo još nekih čuvenih izjava za javnost gospođe Verice Gburčik, koje se svode na opasnost od svih mogućih vrsta kataklizmi koje će nas navodno pogoditi u narednim godinama i decenijama:
Verica Gburčik kaže da je Svetska meteorološka organizacija konstatovala da temperatura vazduha raste u poslednjih 50 i više godina.
U Evropi, u skandinavskim zemljama, u Americi pojavile su se neke bolesti koje su bile karakteristične samo za tropske delove sveta. Sada se pojavila malarija i benga groznica, jer se mnogi insekti i glodari, prenosioci bolesti prilagođavaju promenama, šire distribuciju ka ranije hladnijim zonama i izazivaju bolesti.
Svetske organizacije za praćenje klimatskih promena prognoziraju da će pedesetih godina ovog veka snega biti samo na visokim planinama.
“I mi, dakle, sa sigurnošću možemo reći da su promena klime i ekstremi stigli kod nas, ne samo zbog čestih poplava već i zbog povećanog vegetacionog perioda. Kod nas su u januaru ove godine procvetale voćke”, podseća mr Gburčik i naglašava da linija trenda porasta temperature u Beogradu veoma liči na svetsku.
Nema više prelaznih godišnjih doba, nego se brzo skače iz leta u zimu.
… biće sve više vrelih dana što je velika opasnost za ljudsko zdravlje, kao i za biljni i životinjski svet, pogotovo u interakciji s visokim zračenjem i opštim zagađenjem, na koje se u našoj zemlji ne obraća dovoljno pažnje.
Posledice klimatskih promena su očigledne. Nekoliko naučnika iz SMO upozorava da u Evropu ulazi tropska klima, na mesto kontinentalne. Kontinentalna se seli ka polarnim oblastima. Razlike između leta i zime postale su neznatne. Nestalo je proleće i jesen. Sve to utiče na zdravlje ljudi. Kada govorimo o nepogodama, trebalo bi napomenuti da su mora sada toplija nego što su ranije bila, a to upravo doprinosi stvaranju olujnih vetrova – kaže dr Gburčik.
Međutim, merenja ne pokazuju da je ozonski omotač počeo da se oporavlja. Istraživanje je pokazalo da se na visini stratosfere, od 10 – 50 kilometara i dalje razara ozon. Čak i kada bi istog trena zagađivanje atmosfere prestalo, bilo bi potrebno još 50 godina da se ozon zaleči – objašnjava dr Verica Gburčik.
Afrička klima u Srbiji
U Srbiji je, kao i u celom svetu, došlo do klimatskih promena, a prema merenjima u poslednjih 150 godina, prosečna temperatura u Evropi je veća za oko jedan i po stepen. Verica Gburčik, specijalista meteorologije, napominje da područje naše zemlje postaje sušno i ima sve više karakteristika tropske klime.
Stručnjaci predviđaju da će se naša zemlja u budućnosti suočiti sa velikim sušama i nedostatkom vode, što će posebno uticati na poljoprivrednu proizvodnju. Glavni uzrok ovih klimatskih promena kao i sve jačeg sunčevog zračenja je globalno zagrevanje. Prekomerna upotreba freona i velika emisija izduvnih gasova u atmosferu uzrok je takozvanih ozonskih rupa, koje nam donose neprelomljeni sunčani zrak, mnogo drugačiji i opasniji po ljudsko zdravlje nego što je to bio pre samo pola veka – objašnjava Gburčikova.
Otkako nas stisla junska žega, novine su pune upozorenja i uputstava za sunčanje. Dnevne novine počele su da daju uputstva za dnevno konzumiranje sunca sa globalnim indeksima ultraljubičastih zraka. Plaše nas, na svakom koraku, rakom kože, kataraktom, preporučuju se zaštitna sredstva sa faktorom 60. Čak se preporučuju i kreme za kućne ljubimce, da maci i kuci ne izgore – uši.
Naravno da nepripremljeno sunčanje može biti opasno. I Verica Gburčik podseća da svake godine, prosečno, u svetu od raka kože oboli 20 miliona ljudi i da će se ove godine povećati za 200 000. Opasnosti od raka kože najviše su izloženi mornari, ribari i poljoprivrednici. Rizik profesije.Velike razlike u februarskim temperaturama ove godine tipična su posledica globalnog zagrevanja. Tako nam kaže stručnjak Instituta za multidisciplinarna istraživanja Verica Gburčik, posledica poremećaja klimatskog sistema je i sve veća učestalost ekstremnih događaja.
Statistika u poslednjih desetak godina ukazuje upravo na ovu činjenicu – ističe ona. – Posledice postaju uočljive čak i golim okom. Česte su smene niskih i visokih temperatura, olujni vetrovi, intenzivne, ali kratkotrajne padavine…
Nedavno su London i Pariz bili zavejani, mada to nije tipično za ove metropole, a uragani i tajfuni na Pacifiku i Atlantiku učestaliji su i imaju jači intenzitet nego ranije…
Kako kaže Verica Gburčik, svetski stučnjaci predviđaju da će ovo biti jedna od pet najtoplijih godina od sredine 19. veka, kada su započeta instrumentalna merenja meteoroloških podataka.
Serija neistina… Klasična mantra o globalnom zagrevanju, koja je sasvim ista od medija do medija, od države do države.
Videli ste jednu, u najmanju ruku neobičnu konstataciju – da sneg nije tipičan za London i Pariz (!?).
I na kraju, kao što vidite, pronašli smo svašta – da je nenormalno cvetanje voćaka u jednom toplom januaru koji se dogodio nakon 60 godina, da više ne postoje prelazne sezone (proleće i jesen), da se aerozagađenje dovodi u nekakvu vezu sa vremenom i klimom, da će se pojavljivati mnoge bolesti, epidemije i pandemije, da klima u Srbiji postaje tropska (!?)…
I naravno, doslednosti u takvim (suludim) izjavama nikad kraja, jer se radi o kuhinji globalnih prevara, laži i obmana, a ne o nekakvom „globalnom zagrevanju“ i sličnim izmišljotinama poput ozonskih rupa, UV-zračenja, topljenja leda i svih drugih izmišljenih čudesa.