Daleke 1865. godine srpska delegacija potpisala je Konvenciju Međunarodnog telegrafskog saveza, koji je kasnije prerastao u Međunarodni savez za telekomunikacije, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija (UN). Tako je Srbija postala osnivač međunarodne agencije Ujedinjenih nacija. Imena 22 države-potpisnice nalaze se na fasadi stare zgrade Saveza, među kojima je i SRBIJA. Od tog vremena do sada menjao se tekst Međunarodne konvencije o telekomunikacijama i Međunarodnog pravilnika o radio-komunikacijama, a najveće promene izvršene su pojavom satelitskih telekomunikacija i prelaskom na digitalnu tehnologiju. Jedan od glavnih instrumenata Saveza je Pravilnik o radio-komunikacijama. Pravilnik obuhvata razvoj mnogih službi, kao što su vazduhoplovne, pomorske, satelitske, fiksne službe, radio-difuzne, kao i službe za spasavanje ljudskih života na moru, itd. Među mnogobrojnim službama nalaze se i mobilne službe, kao što je mreža 5G.

Glavni zadatak Međunarodnog saveza za telekomunikacije je da odredi frekvencijski opseg, snagu zračenja, vrstu modulacije (digitalne ili analogne), zonu servisa (pokrivanja), gde će službe da rade i da sve to usaglasi na međunarodnom nivou. Nijedna država ili pojedinac ne može da postavi radio-stanicu ili mobilnu mrežu bez međunarodne dozvole za određeni opseg frekvencija. U svetu postoji monitoring služba koja prati svaku frekvenciju koja se pojavi na bilo kom kraju sveta. Svaka mobilna mreža mora da ima saglasnost države u kojoj se postavlja, kao i saglasnost susednih država ukoliko postoji mogućnost ometanja telekomunikacionih sistema susednih zemalja.
To znači da se o mreži 5G sve zna i ništa nije skriveno, jer je sve to razmatrano na plenarnim zasedanjima Međunarodnog konsultativnog komiteta za radio-komunikacije, a posebno na ekspertskim studijskim grupama, kako sa eksploatacionog, tako i sa naučnog stanovišta.
Verovatno su i naši predstavnici bili na plenarnim zasedanjima (WRC-2015.), kada su razmatrani svi parametri za mrežu 5G. Ja sam bio predstavnik Jugoslavije u Studijskoj grupi 1 sve do 1998. godine. Tu su se vodile naučne rasprave i donosila finalna akta o svakoj usvojenoj mreži. Jednostavno rečeno, tu ništa nije moglo da promakne.

Da bi se razumela 5G mreža, treba reći da su se prve mobilne komunikacije pod nazivom 1G javile kao semidupleks, gde jedan govori, a drugi sagovornik sluša i obrnuto. Osim zvuka, ništa drugo nije moglo da se prenosi. Drugi nivo 2G je bio razvijanje dupleks veze, gde oba govornika mogu istovremeno da govore, ali ne i da prenose istovremeno podatke ili sliku. Razvojem digitalne tehnologije povećavaju se zahtevi za istovremeno prenošenje zvuka, slike, podataka, usluga, itd. Tako je svaka nadogradnja dobijala nov predznak, odnosno 2G, 3G, 4G i najnovija 5G mreža. Jednostavno rečeno, 5G mreža može se posmatrati kao da istovremeno radi 5 mobilnih telefona, gde svaki od njih ima neku drugu funkciju.

Postavlja se pitanje u čemu je problem. U današnje vreme svaki drugi korisnik ima dva ili tri mobilna telefona i niko ne diže buku oko toga. Kada je u pitanju snaga zračenja koja se manifestuje kao električno polje, treba reći da se jačina električnog polja meri u mikrovoltima.
U nauci postoje dve vrste električnih struja – kondukcione i konvekcione električne struje. Mobilni telefoni bilo koje mreže, kao i sve radio-stanice, zrače kondukcionu električnu struju koja se prenosi putem električnog polja. To je nematerijalni prenos energije, koji nije faktor rizika po zdravlje ljudi. Tako se snaga zračenja HARP-a meri u mikrovoltima i u Beogradu ona iznosi oko 10 decibela u odnosu na 1 mikrovolt po metru i zavisi od uslova propagacije. Ponekad je signal tako slab da se ne može izmeriti, jer je šum jači od korisnog signala. Treba znati da se jačina električnog polja snažnih televizijskih predajnika u Beogradu kreće oko 60 decibela i više, a ništa se ne dešava.

Električno polje 5G mreže je slabo električno polje, a jačina polja zavisi od rastojanja od predajne antene. Vrednost jačine električnog polja ima nešto više od 20 decibela. To su slaba električna polja koja nose kondukcionu električnu struju, pa da bi se pokrila neka zona servisa potrebno je mnogo antena, što zbunjuje narod. Sateliti koje koristi mreža 5G mogu se videti i iznad Beograda. Lete na visini od 550 kilometara.

Priče da mreža 5G može da bude faktor rizika po zdravlje ljudi ili da stvori korona-virus je intelektualna uvreda pojedinih “znalaca“.
Tu treba uvrstiti i ostale izmišljene pakosti raznih fela koji „ne znaju“ da su svi elektromagnetni parametri mreže 5g naučno razmatrani i usvojeni tokom ovih 50 godina razvoja mobilne telefonije na plenarnim zasedanjima Međunarodnog konsultativnog komiteta za radio-komunikacije.

Znači, sve se zna. Ništa nije skriveno.

Na plenarnim zasedanjima za mobilnu telefoniju i ja imam usvojena tri dokumenta za 1G i 2G mrežu. Dokumenti daju teorijsko razmatranje lokacija za postavljanje antenskih sistema kod mobilne telefonije. Moja tri dokumenta su jedini naučni doprinos Srbije Ujedinjenim nacijama (UN), a ja sam jedini Srbin čije se ime nalazi u dokumentima Studijske grupe 1 (Spectrum Utilization Volume 1. CCIR) Međunarodnog konsultativnog komiteta za radio-komunikacije, Međunarodnog saveza za telekomunikacije, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija.

Osamdesetih godina prošlog veka generalni sekretar Saveza odredio je 20 svetskih međunarodno priznatih eksperata, među kojima sam bio i ja, da daju viziju razvoja telekomunikacija. Sva viđenja razvoja telekomunikacija objavljena su kao dokumenta Ujedinjenih nacija na Svetskoj izložbi za telekomunikacije koja je održana u Budimpešti. Kao sekretar jugoslovenske ekspertske delegacije na Svetskoj administrativnoj konferenciji za raspodelu geostacionarne orbite u Ženevi ORB 1, moje viđenje razvoja telekomunikacija baziralo se na satelitskim telekomunikacijama.

Delegacija Jugoslavije i ja dobili smo knjigu u kojoj su data viđenja svih svetskih eksperata, kao i moje viđenje razvoja telekomunikacija.
Međutim, mreža 5G prevazišla je sva moja viđenja razvoja telekomunikacija, a digitalna tehnologija uništila je analogni prenos informacija i usluga. Jednostavno rečeno, pregazilo me je vreme.

Narod ne treba da se plaši izmišljenih priča o globalnom zagrevanju, ugljen-dioksidu kao gasu sa efektom staklene bašte ili o štetnosti mreže 5G, jer nemaju naučnu osnovu, a imaju za cilj samo plašenje naroda od strane onih koji u nauci nemaju šta da kažu.

 

Autor teksta: Milan T. Stevančević (20.04.2020.)