Na samom početku priče o našoj umereno-kontinentalnoj klimi, važno je naglasiti da su meteorološki ekstremi gotovo redovna pojava u umerenim širinama, kojima i mi pripadamo. Naime, hladne vazdušne mase iz mesta formiranja povremeno kreću i prodiru daleko na jug i jugoistok, donoseći zahlađenje regionima koje na svom putu zahvataju. Istovremeno, tople vazdušne mase povremeno kreću daleko prema severu i severoistoku, donoseći toplo vreme, uz osetan porast temperatura. Na taj način se u umerenim širinama, odnosno na našem području, odigrava neprekidna i neperiodična smena hladnih sa toplim vazdušnim masama u toku cele godine. To su tipične karakteristike naše umereno-kontinentalne klime, što praktično znači da je tzv. umerenih karakteristika najmanje zastupljeno. Inače, većina ljudi pogrešno shvata opštu definiciju klime, pa tako i karakteristike naše klime umerenog pojasa, smatrajući da vremenske prilike skoro uvek treba da budu „umerene“, odnosno bez ikakvih ekstrema (!?). Međutim, ekstremnih vremenskih pojava ima dosta, što je i sasvim normalno za ovakav naš umereni klimat, imajući u vidu karakteristike različitih vazdušnih masa, koje su najčešće tropskog ili arktičkog porekla, odnosno ekstremnih karakteristika.
Generalno gledano, srednje mesečne temperature, posmatrane prema svojim mesečnim vrednostima – zaista pripadaju umerenom klimatu, ali su unutar većine analiziranih meseci (u oko 75% njih) prisutne ekstremne temperaturne karakteristike, zbog relativno čestih smena (manje ili više) hladnih sa (manje ili više) toplim vazdušnim masama u toku svakog meseca. To praktično znači da su srednje mesečne vrednosti dobijene često na osnovu ekstremnih vrednosti registrovanih u toku meseca, kao što je to bio slučaj u septembru 2008. godine (slika ispod).
Na primer, mesec jun iz 2006. godine je tipičan primer po temperaturi „sasvim normalnog“ meseca (srednja mesečna temperatura tačno na normali), ali koji je u svom toku imao mnogo ekstrema, i toplih i hladnih (slika ispod).
Ova činjenica nam govori da je srednja mesečna temperatura često apstraktan pojam, koji nam ne kazuje mnogo i koji često prikriva ekstremne situacije. Zbog toga je potrebno baviti se detaljnijim analizama temperaturnih tokova, da bi se mogli donositi validni zaključci.
Sa druge strane, u pojedinim mesecima nema učestalih i većih temperaturnih oscilacija, što znači da takvi meseci nisu imali ekstremnih pojava – temperature su bile stabilne i ujednačene. Tipičan primer temperaturno stabilnog i ujednačenog meseca je april iz 2007. godine (slika ispod).
Što je najzanimljivije, čak i većina takvih (temperaturno ujednačenih) meseca neće pripadati kategoriji NORMALNO, već će ih više biti u ostalim kategorijama (TOPLO i VRLO TOPLO ili HLADNO i VRLO HLADNO). Dakle, čak i po ovom kriterijumu ima najmanje onih meseca koji su “umerenih karakteristika”, što znači da je PROMENLJIVOST (odnosno EKSTREMNOST) glavna odlika našeg (umerenog) klimata.
Karakteristike našeg klimata su TOPLA LETA i UMERENO HLADNE ZIME, uz vrlo izražena oba prelazna perioda (proleće i jesen). Na osnovu rezultata analiza godišnjih temperaturnih tokova, prelazni periodi (proleće i jesen) generalno traju kraće od glavnih sezona (leto i zima), otprilike za oko nekih mesec dana – leto i zima u proseku traju oko tri i po meseca, dok proleće i jesen prosečno traju oko dva i po meseca. Dakle, upadljiva je razlika u njihovom trajanju, što nam govori da je naučno-stručno utemeljena klimatološka podela na OSNOVNA (leto i zima) i na PRELAZNA (proleće i jesen) godišnja doba.
Analizirajući međusobne temperaturne odnose u letnjoj (jun-avgust) i u zimskoj (decembar-februar) sezoni, vrlo lako se dolazi do zaključka da je kod nas LETO daleko postojanije godišnje doba u odnosu na ZIMU. Znači, naša leta imaju izraženiji “kvalitet i kvantitet” u odnosu na zime, jer su stabilnija, postojanija i dužeg trajanja nego zime, što znači da je na našem području izvesnija pojava toplih leta i blagih zima nego hladnih leta i oštrih zima. U prilog takvoj tvrdnji stoji činjenica da je severozapadna, zapadna i jugozapadna Evropa direktno izložena uticaju brojnih ciklona sa Atlantika i Mediterana, tako da dobar deo južne i jugoistočne Evrope, uključujući i naše područje, često bude pod uticajima vrlo toplog vazduha sa severa Afrike, što je rezultat kretanja ciklona po određenim putanjama, kada se zahvaljujući njima na naše područje „transportuje“ vrlo topao afrički vazduh.
Copyright © 2016. MeteoLogos – svet meteorologije (Sva prava zadržana)