OBLAK je skup vodenih kapljica ili kristala leda (može i oba zajedno) u atmosferi. Oblaci nastaju isparavanjem vode sa površine Zemlje i njenom naknadnom kondenzacijom ili sublimacijom u vazduhu. Oblik oblaka govori o vrsti vazdušnih strujanja na visini, a pravac i brzina kretanja pokazuju pravac i brzinu vetrova na visini. Oblaci su posebno važni iz četiri razloga: slabe Sunčevo zračenje (direktno i globalno), sprečavaju osunčavanje, smanjuju Zemljino izračivanje, i iz njih se mogu izlučivati padavine. Zbog toga se kao mera ovih uticaja definiše oblačnost, koja predstavlja poseban meteorološki element.

Pod pojmom OBLAČNOST se podrazumeva stepen pokrivenosti neba oblacima, to jest veličina oblačnog pokrivača u odnosu na celo nebo. Pri tome nije bitno ako je oblak vrlo tanak, i ako samo u vidu vela pokriva nebo. Oblačnost se ne meri pomoću nekog instrumenta, nego se određuje vizuelno – po proceni osmatrača (od oka). Ona se izražava i beleži celim brojevima, od 0-10 na klimatološkim stanicama i od 0-8 za potrebe sinoptike (međunarodna razmena podataka).

Oblačnost 0 znači da je nebo potpuno vedro, bez ijednog makar i najmanjeg oblačka.
Oblačnost 1 znači da na nebu postoji makar i najmanji oblačak, pa do veličine koja odgovara 1/10 neba. Oblačnost od 2 do 10 označava odgovarajući broj desetih delova površine neba. Oblačnost 9 znači da oblaci pokrivaju 9/10 neba ili više, ali ne potpuno, to jest dok se vidi ma i najmanji delić neba (rupa). Oblačnost 10 znači da je nebo potpuno prekriveno oblacima.
Smatra se da je nebo vedro ukoliko je osmotrena oblačnost manja od 2, a da je oblačno ako je veća od 8 desetina. Ako je oblačnost između ovih vrednosti, onda je umereno oblačno.

Pretvaranje oblačnosti iz desetina (1/10) u osmine (1/8) vrši se po ovoj tablici:

Oblačnost se može izraziti i u procentima (%), kada se ceo nebeski svod uzme kao 100%. Mnogo je praktičnije i preciznije oblačnost određivati u desetinama (1/10), to jest u procentima (%):

2/10 = 20%
5/10 = 50%
8/10 = 80%

 

Deo teksta iz udžbenika METEOROLOGIJA – autor dr Marko Milosavljević

Oblaci daju jasnu sliku o vazdušnim strujanjima na visini u slobodnoj atmosferi. Pravac kretanja oblaka pokazuje pravac vetrova na većim visinama. Prema brzini kretanja oblaka može se izvesti zaključak o brzini vazdušnih strujanja na visini. Najzad, prema obliku oblaka može se odrediti i vrsta vazdušnih struja u slobodnoj atmosferi. Ako su oblaci jednolični i slojeviti – znači da je proces kondenzacije u atmosferi nastao bez znatnijih vazdušnih struja. Ako su oblaci gomilastog oblika – znači da u atmosferi ima jakih uzlaznih struja. Ako su oblaci u skoro rastrganom obliku – znači da u atmosferi vladaju jaka turbulentna kretanja (komešanja) vazduha.