Kakvo je trenutno vreme (?)
Aktuelni meteorološki podaci - SRBIJA i EVROPA, satelitske i radarske slike
Osnovni fizički činioci vremena
Svakodnevno viđamo mnoge promene u atmosferi. Na primer, oblake, kišu, grad, sneg, električna pražnjenja i neke optičke pojave. Slušamo fijuk vetra i grmljavinu, a ponekad i pravo urlanje žestokih oluja. Osećaj za toplotu skreće nam pažnju na promene temperature vazduha. Preko kože reagujemo i na promene vlažnosti vazduha. Na pritisak vazduha ne reagujemo određeno, ali
Vazdušni omotač – atmosfera
Vazdušni omotač u poređenju sa prečnikom Zemlje je veoma tanak sloj koji okružuje Zemlju. Njegova debljina iznosi oko 600 kilometara, mada prema najnovijim istraživanjima putem satelita, prelazni sloj atmosfere u međuplanetarni „prazan“ prostor dostiže visinu čak oko 8.000 km. Koliko je atmosfera relativno tanak sloj najbolje ilustruje primer poređenja jabuke sa Zemljom, gde atmosfera proporcionalno nije
Kakvo će vreme biti sutra (???)
Po izboru građe i načinu kazivanja, knjižica autora Jakova Lovrića „Vreme sutra“, napisana pre više od tri decenije (1981), podjednako je zanimljiva i aktuelna i danas, kako za profesionalce – one koji izučavaju meteorologiju, tako i za svakog pojedinca – amatera. Osim što na popularan i stručan način odgovara na uvek aktuelno pitanje o vremenu,
GLOBALNO ZAGREVANJE – klimatološki i/ili politički problem (???)
Dobar tekst iz zagrebačkog VJESNIKA od 07.09.2002. godine: GLOBALNO ZATOPLJENJE – KLIMATOLOŠKI I/ILI POLITIČKI PROBLEM (???)
Meteorološki podaci ne idu u prilog službenoj priči o globalnom zagrevanju
Još jedan stručni rad, pod nazivom SAVREMENE PROMENE EKSTREMNIH TEMPERATURA VAZDUHA U CRNOJ GORI, koji demantuje zvaničnu teoriju „antropogenog efekta staklene bašte“: Trend promena temperaturnih indeksa upućuje na saglasnost sa modelima dominacije antropogenog efekta staklene bašte. Međutim, tokom istraživanja su uočene i neke nelogičnosti. Prema paleoklimatskim zapisima, ali i teoriji dominacije antropogenog efekta staklene bašte,
Trendovi razlika srednjih mesečnih temperatura u proleće i jesen
“Arktik će, prema najnovijim istraživanjima, do 2014. godine ostati bez leda. Za 40 godina sva priobalna područja biće potopljena, a prelazna godišnja doba će nestati. Podizanje nivoa mora od jednog metra, predviđeno najkasnije do 2050. godine, potopiće Veneciju i Sankt Peterburg, ali i čitavu Okeaniju, Bangladeš, Holandiju. Postoji 75 odsto šanse da u leto 2014.