Kakvo je trenutno vreme (?)
Aktuelni meteorološki podaci - SRBIJA i EVROPA, satelitske i radarske slike
Oblaci i padavine
Ako bismo hteli da se potanko upoznamo sa međunarodnom klasifikacijom oblaka i njihovim karakteristikama, to bi značilo govoriti o 50 vrsta oblaka i sresti se sa isto toliko njihovih imena na latinskom. Poznavanje tolikog broja oblaka, ipak, ostavimo stručnjacima. Za nas će biti dovoljno da upoznamo jednu uprošćenu klasifikaciju oblaka. Po visini na kojoj se javljaju,
Standardna atmosfera
U atmosferi se vrši stalna neperiodična smena toplog i hladnog vremena, a kao rezultat toga – temperatura, vlažnost i pritisak vazduha menjaju se u širokim granicama. U umerenim širinama temperatura vazduha u prizemlju menja se u granicama od oko -40°C do +40°C, pritisak vazduha od oko 940 do oko 1.050 milibara, vlažnost vazduha od oko
Vetar
Definicija vetra je jednostavna: to je horizontalno kretanje vazduha. Upravo zato vetar ne možemo potpuno izraziti samo jednim podatkom – brojem, kao što to možemo, na primer, za temperaturu, pritisak, vlagu i neke druge fizičke veličine. Dovoljno je da kažemo da je sobna temperatura 20° i da imamo dosta određen uvid u toplotno stanje u
Nastanak oluje i kako je predvideti
Preovlađuje utisak da se oluje pojavljuju iznenada. Taj utisak je rezultat, pre svega, okolnosti da se često nalazimo u zatvorenim prostorijama ili smo zaokupljeni nekom aktivnošću. Oluje se, međutim, ne javljaju toliko iznenadno da bi nas prinudile na brzopleta reagovanja, pogotovo ne one koje su lokalnog karaktera. A one mogu da budu ponekad tako snažne da
Vlažnost vazduha
Gasovi u vazduhu ostaju u nepromenjenom odnosu. Izuzetak je samo jedan – vodena para. Kaže se još i vlažnost vazduha ili, jednostavno, vlaga. Količina vodene pare neprekidno se menja. Najviše je ima u vazduhu iznad toplih tropskih mora, a najmanje iznad ledenih i pustinjskih površina. Vodena para u atmosferu dolazi isparavanjem, a ono je utoliko
Vazdušni pritisak
Merenje vazdušnog pritiska omogućilo je izradu prvih vremenskih karata, a time i razvoj nauke o prognozi vremena. Zasluga za to pripada italijanskom fizičaru Toričeliju, koji je otkrio princip rada instrumenta za merenje vazdušnog pritiska – BAROMETRA. Princip merenja vazdušnog pritiska Toričeli je otkrio posmatrajući ponašanje žive u staklenoj cevi dužine jedan metar, napunjene živom i uronjene