Kakvo je trenutno vreme (?)
Aktuelni meteorološki podaci - SRBIJA i EVROPA, satelitske i radarske slike
Standardna atmosfera
U atmosferi se vrši stalna neperiodična smena toplog i hladnog vremena, a kao rezultat toga – temperatura, vlažnost i pritisak vazduha menjaju se u širokim granicama. U umerenim širinama temperatura vazduha u prizemlju menja se u granicama od oko -40°C do +40°C, pritisak vazduha od oko 940 do oko 1.050 milibara, vlažnost vazduha od oko
Vetar
Definicija vetra je jednostavna: to je horizontalno kretanje vazduha. Upravo zato vetar ne možemo potpuno izraziti samo jednim podatkom – brojem, kao što to možemo, na primer, za temperaturu, pritisak, vlagu i neke druge fizičke veličine. Dovoljno je da kažemo da je sobna temperatura 20° i da imamo dosta određen uvid u toplotno stanje u
Nastanak oluje i kako je predvideti
Preovlađuje utisak da se oluje pojavljuju iznenada. Taj utisak je rezultat, pre svega, okolnosti da se često nalazimo u zatvorenim prostorijama ili smo zaokupljeni nekom aktivnošću. Oluje se, međutim, ne javljaju toliko iznenadno da bi nas prinudile na brzopleta reagovanja, pogotovo ne one koje su lokalnog karaktera. A one mogu da budu ponekad tako snažne da
Vlažnost vazduha
Gasovi u vazduhu ostaju u nepromenjenom odnosu. Izuzetak je samo jedan – vodena para. Kaže se još i vlažnost vazduha ili, jednostavno, vlaga. Količina vodene pare neprekidno se menja. Najviše je ima u vazduhu iznad toplih tropskih mora, a najmanje iznad ledenih i pustinjskih površina. Vodena para u atmosferu dolazi isparavanjem, a ono je utoliko
Vazdušni pritisak
Merenje vazdušnog pritiska omogućilo je izradu prvih vremenskih karata, a time i razvoj nauke o prognozi vremena. Zasluga za to pripada italijanskom fizičaru Toričeliju, koji je otkrio princip rada instrumenta za merenje vazdušnog pritiska – BAROMETRA. Princip merenja vazdušnog pritiska Toričeli je otkrio posmatrajući ponašanje žive u staklenoj cevi dužine jedan metar, napunjene živom i uronjene
Osnovni fizički činioci vremena
Svakodnevno viđamo mnoge promene u atmosferi. Na primer, oblake, kišu, grad, sneg, električna pražnjenja i neke optičke pojave. Slušamo fijuk vetra i grmljavinu, a ponekad i pravo urlanje žestokih oluja. Osećaj za toplotu skreće nam pažnju na promene temperature vazduha. Preko kože reagujemo i na promene vlažnosti vazduha. Na pritisak vazduha ne reagujemo određeno, ali