Kakvo je trenutno vreme (?)
Aktuelni meteorološki podaci - SRBIJA i EVROPA, satelitske i radarske slike
Nehomogenost beogradskih meteoroloških podataka
U ovom članku biće reči o nehomogenosti podataka kod pojedinih klimatskih elemenata u Beogradu (Opservatorija Vračar). Na Vračaru je u početku bilo 8 dnevnih termina osmatranja, na svaka 3 sata, i to: 01, 04, 07, 10, 13, 16, 19 i 22h (to su današnji SYNOP termini). Moram naglasiti da osmatrači nisu vršili direktna merenja u
Nehomogenost klimatoloških podataka
Kada govorimo o (ne)homogenosti meteoroloških podataka, treba napomenuti da je na skoro svim stanicama koje imaju duže nizove merenja primećena nehomogenost meteo podataka, i to iz prostog razloga što se vremenom menjala metodologija merenja i osmatranja. U Beogradu se sredinom 20. veka (oko 1950. godine) prešlo na unošenje u klimatološki dnevnik izmerenih količina padavina za
Karakteristike (gradske) klime Beograda
Klima grada se značajno razlikuje od klime okolnih područja. To je posledica u prvom redu dva faktora koji se na teritoriji grada razlikuju od okoline. Ta dva faktora su bilans zračenja i vodni bilans. Različiti bilans zračenja je posledica slabijeg reflektovanja Sunčevog zračenja zbog postojanja kanjonskih ulica. Razlike u vodnom bilansu nastaju zbog manjeg poniranja
Homogenost i homogenizacija klimatoloških podataka
O homogenosti klimatskog niza govorimo u slučaju kada je očigledno da neki klimatski niz ima sačuvane (zadržane, neizmenjene), odnosno, identične uslove merenja tokom celokupnog vremenskog perioda na koji se taj niz odnosi. Pod identičnim uslovima možemo podrazumevati stalnost u sledećim osobinama: – regulativa merenja (termini osmatranja, postavljanje instrumenata…), – lokacija mernog mesta, meteorološke stanice (ekspozicija, položaj, okolina i promene okoline…), – merni
Kanon osunčavanja u staklenoj bašti
Priča o globalnom zagrevanju nije nova. O njoj na svoj način govori već Heraklit pominjući svetski požar u kome će sve nestati. Zanimljivo je da se taj požar povezuje sa velikom godinom koja je po svom trajanju bliska polovini precesionog ciklusa koji bitno određuje dinamiku klime. Teško je zamisliti intenzivnije globalno zagrevanje od onog o
Nehomogeni rezultati prizemnih meteoroloških merenja
Prizemna (zemaljska) meteorološka merenja imaju svojih objektivnih slabosti. Merenja na GHCN i HADCRUT3 mreži se odnose na monitoring u meteorološkim stanicama koje ni izdaleka nisu homogeno raspoređene na planeti. To posebno važi za južnu hemisferu. Na severnoj hemisferi postoji problem urbanog ostrva toplote, koji značajno doprinosi nehomogenosti nizova podataka na meteorološkim stanicama (Ducić i dr., 2006).