Kakvo je trenutno vreme (?)
Aktuelni meteorološki podaci - SRBIJA i EVROPA, satelitske i radarske slike
SUŠA kao nepovoljna klimatska pojava
Suša je za mnoga područja uobičajena pojava, koja se ponavlja bez uočljive pravilnosti. Iako se može sresti u skoro svim delovima sveta, njene karakteristike variraju od regiona do regiona. Definisanje suše je stoga teško i zavisi od regionalnih različitosti i potreba, ali i od perspektive iz koje se ovaj fenomen posmatra. Na osnovu mnogih definicija
Klimatske promene – životni ritam majke PRIRODE
U poslednjih dvadesetak godina se na sve strane priča o kataklizmičnim „projekcijama klime do 2100. godine“, i to bez ikakvog argumenta koji bi potkrepio te goleme neargumentovane priče. Oni koji imaju uvida u meteorološke podatke i koji su se bavili njima, to jest, detaljno ih pregledali i analizirali (a ja sam jedan od njih) –
KOŠAVA – jak istočni i jugoistočni vetar
KOŠAVA je slapovit i dosta jak vetar u severoistočnom delu Srbije. Ona duva dolinom Dunava – od Golupca pa sve do Vukovara i Osijeka u Hrvatskoj, ali je ima i u većem delu Srbije, a takođe i u Vojvodini. Košava se u Srbiji javlja sve do Dimitrovgrada, Niša, Kruševca, Kraljeva, zatim u Pomoravlju i Šumadiji,
155 godina od prvog Uputstva za osmatranje vremena u Srbiji
Sve je počelo 1847. godine, kada se Vladimir Jakšić (1824-1899) vratio u Beograd sa školovanja u Austriji i Nemačkoj. Na bečkoj politehnici je završio trgovački kurs, a zatim je u Tibingenu studirao finansije i statistiku. Iz Tibingena odlazi u Hajdelberg, gde kod profesora Raua studira ekonomiju. Rau je smatrao da se nacionalna privreda mora planirati
Merenje temperature vazduha
Za merenja temperature vazduha koriste se termometri punjeni živom ili alkoholom. Živini termometri vernije prate promene temperature, ali se ispod -36°C ne mogu koristiti, pošto se živa mrzne na temperaturi od oko -39°C. Zbog toga se za niže temperature od -36°C koriste alkoholni (minimalni) termometri. Kod nas se koriste sledeći termometri za merenje temperature vazduha:
ATMOSFERSKA PRAŽNJENJA
Atmosfersko pražnjenje karakterišu odvojeni uzastopni udari. Ovi udari groma dolaze jedan za drugim u vremenskim razmacima od nekoliko stotina delova sekunde i svaki udar ide istim kanalom, koji je jonizovan prvim udarom. Broj uzastopnih udara u jednom gromu može da iznese i preko 20, a najčešći broj udara je od 3 do 5. Ceo proces