Kakvo je trenutno vreme (?)
Aktuelni meteorološki podaci - SRBIJA i EVROPA, satelitske i radarske slike
155 godina od prvog Uputstva za osmatranje vremena u Srbiji
Sve je počelo 1847. godine, kada se Vladimir Jakšić (1824-1899) vratio u Beograd sa školovanja u Austriji i Nemačkoj. Na bečkoj politehnici je završio trgovački kurs, a zatim je u Tibingenu studirao finansije i statistiku. Iz Tibingena odlazi u Hajdelberg, gde kod profesora Raua studira ekonomiju. Rau je smatrao da se nacionalna privreda mora planirati
Merenje temperature vazduha
Za merenja temperature vazduha koriste se termometri punjeni živom ili alkoholom. Živini termometri vernije prate promene temperature, ali se ispod -36°C ne mogu koristiti, pošto se živa mrzne na temperaturi od oko -39°C. Zbog toga se za niže temperature od -36°C koriste alkoholni (minimalni) termometri. Kod nas se koriste sledeći termometri za merenje temperature vazduha:
ATMOSFERSKA PRAŽNJENJA
Atmosfersko pražnjenje karakterišu odvojeni uzastopni udari. Ovi udari groma dolaze jedan za drugim u vremenskim razmacima od nekoliko stotina delova sekunde i svaki udar ide istim kanalom, koji je jonizovan prvim udarom. Broj uzastopnih udara u jednom gromu može da iznese i preko 20, a najčešći broj udara je od 3 do 5. Ceo proces
Vulkani i njihov uticaj na tok istorije
Veruje se da je „supererupcija” vulkana Toba na indonežanskom ostrvu Sumatra izazvala vulkansku zimu koja je trajala šest godina i posle toga hiljadugodišnju zaleđenost. Erupcija Tobe je mogla izazvati masovno izumiranje biljnog sveta i glad životinjskih vrsta, a postoje dokazi da je došlo do izumiranja velikog broja pripadnika ljudske vrste Vulkan na Kamčatki Vulkani su
GROM – od antičkih mitova do današnjih istraživanja
Munja i grom su od pamtiveka bili obavijeni velom duboke tajne, misterije i straha čoveka pred sudom Božijim; smatrao je da je pojavom munje i groma bio kažnjavan za počinjene greške i učinjene grehove. U antičko doba, kad je naučna misao bila tek u povojima, gotovo svim narodima i kulturama su grom i grmljavina bili
SNEŽNI POKRIVAČ kao klimatski element
Najveći deo padavina na Zemlji čini kiša. Druga po važnosti padavina je sneg. Sneg i ostale čvrste padavine čine beznačajnu količinu vode koja padne na tlo. Sneg nastaje postepenom sublimacijom vodene pare na temperaturi ispod 0°C. On pada na zemljinu površinu kada je nivo na kome počinje zaleđivanje toliko blizu tlu da se snežni kristali