Direktor Instituta za meteorologiju prof. dr Mlađen Ćurić: Pogled u prošlost daće nam ozbiljnu prognozu. Globalno otopljavanje su izmislili. Svetski moćnici lansirali su priču da je uzrok vremenskih neprilika čovek

POPLAVE usred zime ili obilne padavine kojima se narod uvek iznova čudi, nisu ništa strano, ni neobično za naše podneblje. I nemaju nikakve veze za izmišljenom pričom o globalnom otopljavanju, ozonskom omotaču i ugljen-dioksidu koji su, navodno, krivci za sve takozvane promene klime, topljenje glečera, klimatske ekstreme.

Ovako, u intervjuu za „Novosti“, govori profesor Mlađen Ćurić, direktor Instituta za meteorologiju, jedan od najvećih srpskih naučnika iz oblasti meteorologije. Kako tvrdi, pogled u prošlost i ozbiljna, kompleksna, sveobuhvatna analiza ekstremnih meteoroloških događaja sa svim efektima, jedino može da pruži ozbiljnu prognozu! A nijedan sadašnji model prognoze, bilo da se koriste u privatnim meteorološkim stanicama ili referentnoj državnoj ustanovi, Republičkom hidrometeorološkom zavodu, gde uglavnom rade, kako kaže, njegovi studenti, ne mogu da predvide vremenske promene.

* Zar ni ove poslednje poplave ne treba da nas čude?

– Smešno je kada se kaže da je od 20 do 30 milimetara padavina za 24 časa ili za nekoliko dana nešto neprirodno. U dalekoj prošlosti, iz šturih zapisa koji se mogu naći u manastirskim knjigama, ilustruju da je sve to uobičajeno za naše oblasti. U manastiru Popovo polje, 1616. godine u zimskom periodu bila je takva poplava da je voda nosila kuće, kamenje i davila ljude. A jasno je da pre 400 godina ugljen-dioksid, niti čovek, nisu imali nikakvu ulogu. Zapisi kažu da su Beograd, Vlaška i Nemačka bili poplavljeni 1770. godine. Tipičnije je da zimi imamo sneg, a da je bilo hladnije, bile bi snežne padavine. Evidencije pokazuju da sneg u našim predelima može da bude tako intenzivan da za jednu noć padne više od jednog metra. Sada je ova zima bila toplija i takozvani frontovi, cikloni, atmosferske tvorevine, veliki vrtlozi vazduha koji se premeštaju doneli su kišu. To nije ništa neuobičajeno za zimski period da imamo takve slučajeve. Da su bile snežne padavine, ne bi se manifestovale kroz poplave, sneg bi se postepeno topio.

* Vremenske nepogode, pa i poplave, uglavnom gledamo kroz priču o globalnim klimatskim promenama. Ima li razloga da verujemo da je i to uzrok elementarnih nepogoda kod nas?

– Nisu tačne izjave da se poplave koje su nas sada zadesile, kao i one 2014. godine, nikada ranije nisu dešavale. Ovde je praksa da se ne gleda u prošlost, već se zaključuje samo na osnovu trenutnog. Ogromne količine ugljen-dioksida navodno izazivaju klimatske promene, pa je uzrok svih nesreća čovek. To je smišljeno iz nekih moćnih svetskih političkih centara, pa je lansirano i spušteno i među naučnike. I naučnici prihvataju da je ugljen-dioksid glavni uzročnik, da nam preti otopljenje i da ćemo izgoreti od vrućina. U međuvremenu, biće i ovih jakih kiša i poplava. Zapravo, priča da se topi led na Severnom polu potpuno je suprotna. Projekat započet devedesetih godina prošlog veka kojim se meri zaliha leda na Grenlandu, pokazao je da je led zapravo postao deblji. U priobalnim oblastima jeste se otopio sa stanovišta običnog posmatrača. Septembra prošle godine, recimo, izmerena je najveća nastala količina leda za poslednjih 15 godina. Netačno je i da su svi toplotni rekordi oboreni u poslednjoj deceniji, kako se često govori. Zapravo, u Evropi maksimumi zabeleženi pre nekoliko vekova još uvek nisu premašeni.

* Čiji je interes plasiranje priče o globalnom zagrevanju?

– Jednostavno, u pitanju je biznis. Zato što centri ekonomije treba da uzimaju klimu kao batinu kojom će pritiskati potrošačko društvo. Skupe se svi predstavnici sveta u Kopenhagenu, pa u Parizu i teraju jedni druge da smanjuju količine ugljen-dioskida, da „nameštaju“ klimu kakva će da bude. Kao da je klima nešto što može da se podesi. Osnovna osobina klime je upravo – da je promenljiva, kao i da su njene prirodne sile mnogo jače od ijedne koju može da izazove čovek. Meteorologija je danas postala jače oružje od nuklearnog. Ljudi se pritiskaju da iznova kupuju i koriste nove mašine, uređaje, koji sada manje zagađuju, da se zadužuju u bankama da bi ih pokrenuli i tako postaju robovi. U pitanju je nova batina kojom će se pretiti i zaustaviti ekonomije mnogih zemalja, pritisak da se kupuje nova tehnologija, uzima kredit, stavlja omča oko vrata…

* Mogu li padavine i poplave da se predvide, imamo li u Srbiji dovoljno dobrih mernih stanica, uređaja, stručnjaka za ovu oblast?

– U Srbiji ne postoji dobar metod da bi prognoza mogla da bude postavljena na stabilnoj osnovi. Danas kažemo da koristimo sva raspoloživa tehnička sredstva. Pojavljuju se čak i meteorološki alarmi, nažalost, u najvećem broju slučajeva to su alarmi na prazno. Ne ostvaruju se prognoze. Ideja jeste lepa, da upozorimo ljude koji donose neke odluke da nas zaštite od padavina, toplotnih talasa, ali – nije dobra osnova. Dobro je što pokušavamo da rangiramo i imenujemo ekstremne pojave crvenom bojom, narandžastom… Ali, da bi se to do kraja uradilo kako treba – nedostaje studiozni naučni posao. U RHMZ-u će reći da je to već urađeno. Jeste, ali samo formalno. Uzme se prognoza koja se dobije po numeričkim modelima, praktično, to je metoda crne kutije u meteorologiji, i na osnovu nje se predviđa. Kod nas se koriste različiti modeli, uklapaju se parametri u te matematičke modele i dobijaju prognoze koje ne mogu biti tačne, jer jednostavno rečeno – nisu na dobroj osnovi.

* Postoji li primer na koji bismo se mogli ugledati po pitanju prognoze?

– Postoje različite metode, ali nijedna nije 100 odsto dobra. Pogrešan je pristup globalne meteorologije kao nauke. A razlog je tvrdnja da je svemu kriv ugljen-dioksid, i time su nauci vezane ruke. Nekakav panel za klimatske promene (IPCC) je zaključio kako se klima menja i nema više šta da se izučava, samo da se registruje.

* Kakav metod treba da bude da bi i prognoze bile tačne?

– Danas je prihvaćen metod da se pomoću jednačina izračunava kakvo će vreme biti. Da je to dobro, za ovih 60 godina, već bi dalo rezultate. Nema šta da se dokazuje da ne valja. Nije loše zbog toga što pojedinac nije pametan, već je pogrešan metod, koji ne uključuje celokupan rad prirode. Za naše područje neophodna je detaljna analiza ekstrema, a ne samo pojedinačnih parametara. Tako bi se došlo do zaključaka o zakonitostima promena i stvorili bismo nove jednačine. Nedostaje nam, dakle, projekat analize ekstremnih meteoroloških dešavanja. Više puta sam to isticao. Nikad nije urađen projekat onih naučnika koji znaju posao. Ovi koji crtaju te alarme kažu da je sve urađeno. To je samo mala, beznačajna komponenta projekata koje bi trebalo preurediti.

Moji studenti, koji sada rade u RHMZ-u, rade po ključu koji nije dobar. Na projektima o kojima govorim bi trebalo da se radi godinama, ali bi ostavili narodu nešto neprolazno i 100 odsto tačno. Moglo bi nevreme da se predvidi i spreče štete.

* Da li je jeftinije da se to uradi ili da se stalno otklanjaju štete?

– Štete bi se minimizirale na ovaj način. Prvo treba da utvrdimo granice promenljivosti vremena na našem podneblju. To nikada nije utvrđeno, iako će vam reći da jeste. Mora da se ide u daleku prošlost i da se vide svi podaci, ne samo temperatura, već kompleksno sve meteorološke komponente koje su zapisane i sve druge manifestacije takvog vremena. Tek kada takav projekat bude urađen, treba da se sačine prateći projekti u raznim oblastima, gde treba graditi brane, bedeme na rekama, pošumljavati, zabraniti gradnju…

* Zašto se prognoze danas neretko razlikuju?

– Danas gotovo svako može da osnuje meteorološku službu sa minimalnim znanjem. Postoji gomila TV i radio stanica, novina i kupaca tih prognoza. A takve prognoze se dobijaju na osnovu modela skinutih sa kompjutera – engleski, nemački, ili neki drugi model, ubace brojke, pronađu srednju vrednost i dobiju prognozu. To je loša prognoza. Za ozbiljnu prognozu potreban je ozbiljan posao i godine rada.

* Koliko su Milankovićevi proračuni tačni, šta nam oni u kontekstu današnjih klimatskih uslova znače i govore?

– Prirodni faktori koje je Milanković obradio su samo jedan deo priče i delić od ogromnih sila prirode. Njegovi proračuni su rađeni na osnovu kretanja nebeskih tela, a ona nisu ni loptice ni duvanski dim, to je nešto što se menja stotinama hiljada godina. Po tim prognozama, mi neminovno klizimo u ledeno doba. Sa druge strane, samo još jedan primer faktora koji utiču na vreme su okeanske struje. Kada bi, recimo, bila presečena Golfska struja, koja je samo jedan deo te ogromne trake kretanja okeana, u Evropu bi se za desetak godina vratilo stanje poslednjeg ledenog doba. Okeanska traka koja je primila toplotu u toplim krajevima i nosi je prema višim geografskim širinama, Aziji, u Evropi je Golfska struja. Golfska struja nosi toplotu prema severu i zato Evropa ima topliju klimu.

 

Izvor: novosti.rs