SKRIVENI MOTIVI MEDIJSKOG PREDSTAVLJANJA TEORIJE O BRZIM KLIMATSKIM PROMENAMA

Javnost se putem pisanih i digitalnih medija decenijama uverava da se u prirodi, pre svega u atmosferi, dešavaju dramatične promene koje su posledica antropogenog uticaja. U nekim decenijama naglašava se jedna pretnja za čovečanstvo, a zatim se prelazi na sledeću. Argumentacije alarmista i skeptika o malom ledenom dobu, ozonskim rupama, kiselim kišama, otapanju polarnih kapa, porastu nivoa okeana i nepovratnom porastu globalne temperature vazduha suštinski se razlikuju. Većina medija dominantno prenosi izjave alarmista da upotreba fosilnih goriva uzrokuje globalni porast temperature i da su epizode ekstremnih meteoroloških pojava dokaz o promeni klime. Većina građana prihvata medijski nametnutu „krivicu“, raste uticaj ekoloških pokreta. Da li se medijski prikazi ovakvih prirodnih pojava mogu svrstati u naučne? Analiza meteoroloških podataka u potpunosti demantuje teoriju o brzim klimatskim promenama i bez dublje sociološko/politikološke analize ukazuje da u pozadini postoje skriveni motivi i manipulacija ljudima.

1. Uvod

Međunarodni panel o klimatskim promenama (IPCC- Intergovernmental Panel on Climate Change) je ustanovio de je globalna temperatura vazduha na Zemlji u poslednjih stotinak godina porasla za 0,8 ± 0,1 oC. Porast je nastao antropogenim uticajem, povećanjem gasova sa efektom staklene bašte (ugljen-dioksid i metan). U naučnim krugovima i u javnosti najčešće se čuje mišljenje o antropogenom uticaju na klimu (alarmisti). Nameće se stanovište da postoji naučni konsenzus, što nije tačno. Ova teza sve je više zastupljena i u državnim politikama i povezuje se sa zaštitom prirode. Takvo stručno mišljenje predstavlja se i široj javnosti putem elektronskih i štampanih medija.

Na drugom polu nalazi se argumentacija mnogih istraživača (skeptici) da je uticaj CO2 precenjen. Glavni činilac je energija Sunca, a na Zemlji vodena para [1]. „Suprotno predviđanjima IPCC-a, globalna temperatura vazduha poslednjih 20 godina nema primetan rast. Izgleda da povećanje ugljen-dioksida ne predstavlja opasnost za planetu. Gas nije zagađivač” [2]. Tema o klimatskim promenama prelazi u mit [3]. Svaka suprotstavljena teorija se kvalifikuje kao pseudonaučna i retko se predstavlja u javnosti [4].

U ovom radu razmatra se način na koji se hipoteza o „klimatskim promenama“ predstavlja u medijima i šta je pozadina toga.

2. Metodologija

Kolika je uloga politike i medija u kreiranju sadašnjeg stanja kolektivne svesti o uticaju čoveka na klimu? Gledajući naslove u medijima deluje kao da se želi posejati strah od budućeg vremena, pritom uveliko mešajući ekologiju sa klimatologijom. Da li je baš tako kako se predstavlja? Medijske vesti imaju ulogu dodatne presije na nesigurne pojedince kako bi poverovali da čovek stvarno ima nekakvu ulogu u menjanju klime.
Za kratku analizu medijskog predstavljanja teorije o brzim klimatskim promenama oslonićemo se na deset strategija manipupacije ljudima na osnovu rada filozofa, lingviste i političkog aktiviste Noama Čomskog [5].

3. Uočavanje skrivenih motiva

Preusmeravanje pažnje

„Primarni element društvene kontrole je strategija odvlačenja pažnje koja treba da odvrati pažnju javnosti od važnih pitanja i promena koje određuju političke i ekonomske elite, tehnikom poplave kontinuiranih beznačajnih informacija“.
Na primer: „Klima u Srbiji za pola veka biće kao na severu Afrike. Temperature će ići do uzavrelih 50 stepeni, a kiše i snega biće upola manje nego sada. Srbija već sada poprima odlike mediteranske klime“ (Dnevne novine Blic 27.01.2015), [4].
Izvučen je sažetak članka kako bi se čitaocu upadljivo naglasio scenario katastrofičnog viđenja budućnosti koji nije realan. I nigde pri ovakvim katastrofičnim najavama nema ograde u navođenju nesigurnosti proračuna numeričkih modela, koja je velika. Ovakav tekst obično se pojavi posle nekog perioda letnje vrućine kako bi se pojačao utisak na čitaoca.

Stvaranje problema
„Stvaranje problema, situacije koja treba da izazove neku reakciju kod javnosti, tako da to predstavlja glavni korak koji želite da prihvatite“.
Na primer, iznose se predviđanja za narednih 10 godina koja bi trebala da budu problem za čovečanstvo. Svaka decenija je imala svoj problem. Na primer: 60-tih nestaće nafte, 70-tih dolazi ledeno doba, 80-tih kisele kiše će uništiti useve, 90-tih biće uništen ozonski omotač, 2000-tih otopiće se svi lednici, 2010-tih porast nivoa mora i potapanje istočne i zapadne obale SAD.

Postepenost promena

Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, treba je uvoditi postepeno, „na kašičicu“, mesecima i godinama, politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.
U mnoštvu nepovoljnih opcija povremeno se ubaci jedna prihvatljiva: „Ozonski omotač iznad severne polulopte trebalo bi potpuno da se oporavi do 2030, a iznad južne do 2050.“ Podrazumeva se da je „oporavak“ ozonskog omotača rezultat preduzetih mera od strane čovečanstva [6].

Odlaganje
Ovo je još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene, da ih se najavi mnogo ranije unapred. Na taj način, ljudi ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno navikavaju na samu ideju o promeni.
Pregovorima na političkom nivou na Konferenciji UN o promeni klime u Parizu 2015. usvojen je Sporazum o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine. Cilj je ograničavanje porasta globalne temperature [7]. Da li se političkim odlukama može uticati na klimu? Poslednjih decenija merenja pokazuju da projekcije klime na osnovu modela IPCC-a značajno odstupaju od stvarnog stanja. Svetska deklaracija o klimi kaže da nauka o klimi „treba da bude manje politička, dok bi klimatske politike trebalo da budu više naučne“[8].

Upotreba dečjeg jezika
Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižu se dva korisna učinka; javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude.
Ne samo da se koristi dečji jezik, već i sama deca. Počelo je s jednom devojčicom – Gretom Tunberg. Danas milioni ljudi protestuju protiv klimatskih promena [9].

Buđenje emocija
Korišćenje emocionalnog aspekta je klasična tehnika za izazivanje kratkog spoja u racionalnoj analizi, i na kraju u kritičkom osećaju pojedinca.
Za jačanje utiska o klimatskim promenama uzrokovanim čovekovom aktivnošću koriste se emocije prema „ugroženim“ životinjskim i biljnim vrstama. Tipičan primer je medijsko prikazivanje „ugroženih“ polarnih medveda na santi leda. Suprotno tome, činjenice kažu da je populacija polarnih medveda poslednjih decenija značajno porasla. Populacija je učetvorostručena, od 10 000 jedinki 1950. godine do 39 000 danas [10].

Neznanje
Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanja manipulacije njihovim pristankom.
Za jačanje utiska o klimatskim promenama uzrokovanim čovekovom aktivnošću koriste se ekološki pokreti. Zelena agenda je postala sastavni deo klimatske. Tipičan primer je medijsko prikazivanje termoelektrana na fosilna goriva koja ispuštaju ugljen-dioksid i zagađuju vazduh, a to se predstavlja kao uticaj na klimu. Ekološki aktivisti imaju dobru nameru, ali posredi je njihovo neznanje. Pozivaju na uvođenje taksi na emitovanje ugljen-dioksida [11], ali ugljen-dioksid nije zagađivač, suprotno tome, neophodan je za sav život na Zemlji.

Podsticanje prosečnog znanja
Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti što podrazumeva neukost.
„Metan 200 puta jače deluje kao gas na stvaranje efekta staklene bašte od CO2. Izbacivanje metana u atmosferu podiglo bi temperaturu do kraja veka u proseku možda i za 10 stepeni“ (Novine “24 sata”, septembar 2019.) [4]. Ovakav ekstremni pristup sociologa-futurologa je nerealan, ukazuje na neupućenost u prirodne procese na Zemlji. A „politički klimatolozi“ dobijaju ili su kandidovani za Nobelovu nagradu [12].

Stvaranje osećaja krivice
Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo ON odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac opterećen je osećajem krivice.
Širom sveta aktivisti danas učestvuju na Klimatskom štrajku zahtevajući „kraj upotrebe fosilnih goriva i klimatsku pravdu za sve“ [13]. Mladi ljudi su deo populacije posebno pogodan u „borbi protiv klimatskih promena“.

Zloupotreba znanja
Brz razvoj nauke stvara provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite.
Ne postoji nikakav dokaz da je najveći deo zagrevanja u proteklih 50 godina antropogeni. Reč je o čistoj spekulaciji koja se promoviše iz političkih razloga, a koju mediji ponavljaju svakodnevno [14]. (Ivan Janković, ekonomista, Kanada).

Na osnovu istraživanja o ulozi Sunca na klimatske promene, R.C. Willson iz NASA-e kaže: suprotno stavovima IPCC-a, naučna posmatranja poslednjih decenija su pokazala da nema „krize klimatskih promena“. Koncept koji se pretvorio u propalu hipotezu antropogenog globalnog zagrevanja je zasnovan na pogrešnim predviđanjima nepreciznih zastarelih modela globalne cirkulacije. Klimu Zemlje prvenstveno određuje zračenje koje dobija od Sunca [15].

4. Zaključak

Većina građana širom sveta nema dovoljno naučnog znanja za razumevanje procesa u atmosferi. Glavni izvor su im mediji. Većina medija dominantno prenosi izjave alarmista (IPCC) da upotreba fosilnih goriva uzrokuje globalni porast temperature i da su epizode ekstremnih meteoroloških pojava dokaz o promeni klime. Današnje svetsko mnjenje oblikuju mediji. Široj javnosti se nameće stanovište da postoji konsenzus u toj naučnoj oblasti, što nije tačno.
Suprotno stavovima IPCC-a, u naučnim krugovima postoji i drugačije mišljenje. Primer je Grupa za istraživanje klime (Global Climate Intelligence Group). Osnovni stavovi grupe [8], koju čini preko hiljadu naučnika su:
– Nema statističkih dokaza da su poplave, suše, uragani i druge nepogode učestalije nego pre sto ili dvesta godina.
– Ugljen-dioksid ne šteti prirodi, štaviše, ozloglašeni CO2 je pravi blagoslov, bez kojeg bilo koje danas poznate kulture i vrste koje žive na planeti ne bi imale šanse za evolutivni opstanak. CO2 čak ublažava posledice globalnog zagrevanja.
– Međunarodni program dekarbonizacije i nulte emisije do 2050. godine, koji su usvojile i već sprovode mnoge zemlje, nenaučan je, neizvodljiv i izuzetno štetan kako sa stanovišta životne sredine, tako i sa stanovišta privrede.
U časopisu „Eco World“, kao deo komentara na Međunarodnu konferenciju o klimatskim promenama u organizaciji Instituta Heartland održane u Njujorku 2008. godine, navedeno je ovo: „Nauka – ako odstranimo podmitljivost i oportunizam koji su zarazili veliki deo naučne zajednice po pitanju navodnog globalnog otopljenja – nema ideologije, nema skrivenih motiva, ona je krajnje nepristrasna. Nauka se uzda u skepticizam i na kraju se zasniva na istini“[4].
Politikolog Miša Đurković odlično je sagledao suštinu medijskog nametanja teorije o brzim klimatskim promenama: „U pozadini teorije o globalnom zagrevanju kao posledici antropogenog uticaja nalaze se „nenormativni, skriveni i teško prozirni putevi praktikovanja moći“, njeno javno medijsko predstavljanje je „instrumentalno ispoljavanje moći“ i njeno nametanje javnosti je sastavni deo ostalih društvenih (političkih) fenomena koji su „oruđe kontrole, manipulacije, potčinjavanja i redukovanja čitavih civilizacija, nacija i kultura“ [16].

 

Literatura:

[1] Bonacci O., 2010: Analiza nizova srednjih godišnjih temperatura zraka u Hrvatskoj, Građevinar 62 (2010) 9, 781-791.

[2] de Freitas, C. R., 2002: Are observed changes in the concentration of carbon dioxide in the atmosphere really dangerous? Bulletin of Canadian Petroleum Geology 50(2): 297–327.

[3] Marković S. i ostali: Global warming – between the myth and reality, Zbornik radova, Konferencija Arčibald Rajs, Beograd 2016 Global Warming TOM II Rajs 2016_304-313. rad

[4] Todorović N., Vujović D., 2019: Scientific views on climate change in newspaper articles, „Pregled Nacionalnog centra za digitalizaciju“; Преглед НЦД 35 (2019), 1–11.

[5] http://www.99posto.org/english/10-strategies-of-manipulation-by-the-media

[6] https://ekoblog.info/ozonski-omotac-se-oporavlja/

[7] https://www.klimatskepromene.rs/vesti/zavrsena-konferencija-un-o-promeni-klime-u-parizu/

[8] The Word Climate declaration, 2021: https://clintel.org/clintel-ova-poruka-politicarima-i-svjetskim-vodama-na-cop-u-26/

[9] https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-49824825

[10] Climate at a Glance: Polar Bears: https://climateataglance.com/climate-at-a-glance-polar-bears-and-climate/.

[11] https://www.slobodnaevropa.org/a/ekolozi-takse-emisije-co2/31902716.html

[12]   https://www.reuters.com/article/factcheck-climate-change-idUSL1N2RV0K6

[13] https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-49773929]

[14] Ivan Janković, ekonomista (Kanada) (http://globalnozagrevanje.blogspot.com/2007/11/klimatski-modeli-i-antropogeno.html)

[15] (http://www.meteologos.rs/da-li-je-naziv-klimatske-promjene-fraza/)

[16] Đurković, M., 2013: Dark corridors of power – the paths of contemporary political theory. Ukronija, Belgrade, 246. (in Serbian).

 

Autor rada: Nedeljko Todorović, dipl. meteorolog

Napomena: Originalni rad na engleskom jeziku objavljen je u časopisu Review of the NCD 41 (2022), 48-53.