Najveći deo ovogodišnjeg kasnog proleća i dosadašnjeg toka leta je prošao u znaku povećane vlažnosti vazduha, usled promenljivog i nestabilnog vremena, sa čestim popodnevnim lokalnim pljuskovima i grmljavinom.

Ovakvi vremenski uslovi traju još od aprila meseca, što znači da je ovog leta omorina (sparina) glavni problem.

Iskreno, ja ne pamtim da je u skorije vreme bilo leta sa tako dugotrajnim i intenzivnim omorinama, usled stalnog obnavljanja visinskog ciklona u oblasti Crnog mora, pod čijim smo uticajem skoro mesec i po dana.

Poslednjih dana jula imali smo subjektivni osećaj kao da je 40^oC, iako su se temperature kretale u rasponu od 28 do 32 stepena, što spada u sasvim prosečno i uobičajeno temperaturno stanje za kraj jula i početak avgusta meseca.

Međutim, povećana relativna vlažnost vazduha, usled promenljivog i nestabilnog vremena sa čestim popodnevnim i večernjim lokalnim pljuskovima sa grmljavinom, stvara kod ljudi osećaj da je znatno toplije nego što to objektivno jeste.

Šta je objektivna temperatura (?)

Prema pravilniku merenja temperature RHMZ-a, podatak o temperaturi dobija se na osnovu merenja u meteorološkoj stanici, koja mora da ispuni sledeće uslove:

• da se nalazi na travnatoj površini;
• da bude na 2 metra visine;
• da bude u meteorološkom zaklonu.

S obzirom na činjenicu da ljudi svojim kretanjem i uobičajenim dnevnim aktivnostima vrlo retko „ispunjavaju“ ovakve (zvanične) uslove merenja – objektivna temperatura najčešće ne pokazuje realni osećaj koji ljudi imaju. Od 1970. godine širom sveta je u upotrebi pojam “subjektivnog osećaja temperature” (poznatiji kao “Real Fell” ili “Feel Like”).

Šta je subjektivni osećaj temperature (?)

Subjektivni osećaj temperature, u suštini, predstavlja ono što mi stvarno osećamo. Za kalkulaciju subjektivnog osećaja temperature, pored izmerene temperature, koriste se sledeći parametri i/ili njihova kombinacija:

• vlažnost vazduha;
• brzina vetra;
• vazdušni pritisak;
• stepen oblačnosti neba;
• površina izloženosti kože ljudskog tela Suncu;
• materijal odeće…

Poslednja tri navedena parametra su jako komplikovana za kalkulaciju, a u celoj cifri učestvuju sa svega 1-5%, tako da ćemo ih zanemariti radi jednostavnosti proračuna. Naravno, pretpostavlja se da leti ne oblačimo odeću od materijala za koji kažemo da “koža u njemu ne može da diše”.

Vlažnost vazduha i brzina vetra

Subjektivni osećaj temperature (apparent temperature) je definisan u kasnim 1970-im godinama i prvenstveno se odnosi na uticaj vlažnosti vazduha u zatvorenim prostorima. Proširen je 1980-ih godina, kada je uveden efekat Sunca i vetra. Indeks osećaja temperature predstavlja matematički model koji se odnosi na odraslu osobu koja hoda u senci (Steadman, 1994).

Koeficijenti vlažnosti su uzeti prema parametru tačke kondenzacije koji je predviđen za spoljnu temperaturu od 14^oC.

Što se tiče uticaja brzine vetra na subjektivni osećaj temperature, stvar je znatno jednostavnija. Vetar podstiče isparavanje vlage sa ljudskog tela, tako da je zahvaljujući vetru leti subjektivni osećaj temperature daleko povoljniji, dok je zimi sasvim suprotno – subjektivni osećaj temperature je znatno nepovoljniji nego što to objektivno jeste.

Praktični prikazi

U tabeli 1 prikazan je uticaj vlažnosti vazduha na subjektivni osećaj temperature u toku leta. Relativna vlažnost je prikazana u procentima (%), a temperatura u ^oC (kliknuti na tabelu za uvećanje):

(Izvor: Australian Government, Bureau of Meteorology)

 

Pogledaćemo nekoliko praktičnih primera:

• Niš, +31^oC, vlažnost vazduha 39% – subjektivni osećaj +33^oC;
• Beograd, +34^oC, vlažnost vazduha 34% – subjektivni osećaj +36^oC;
• Novi Sad, +32^oC, vlažnost vazduha 58% – subjektivni osećaj +38^oC.

Time se možemo vratiti i na prvo pitanje – kako je nama ponekad na +28^oC toplije nego na +35^oC:

• Niš, +35^oC, vlažnost vazduha 20% – subjektivni osećaj +36^oC;
• Niš, +30^oC, vlažnost vazduha 90% – subjektivni osećaj +39^oC.

Isto tako je zanimljiv podatak da u slučaju da bude omorina danas u Novom Sadu (vlažnost vazduha od 90% pred kišu) na +32^oC, Novosađani bi imali osećaj kao da je +43^oC.

U tabeli 2 prikazan je uticaj brzine vetra na subjektivni osećaj toplote u zimskom periodu, pri vlažnosti vazduha od 70% (kliknuti na tabelu za uvećanje):

(Izvor: Australian Government, Bureau of Meteorology)

Vrlo lako je videti iz tabele da je tokom zime dovoljno da vetar duva 10m/s (36km/h), da bismo na temperaturi od –5^oC imali osećaj kao da je –15^oC.

 

Formula za izračunavanje subjektivnog osećaja temperature

Na kraju, za one koji bi stvarno voleli da znaju koliki je tačan osećaj temperature, prilažemo i formule za proračun.

Verzija formule koja uključuje efekat temperature, vlažnosti vazduha i vetra izgleda ovako:

SOT=Tm + 0,33 x E – 0,7 x Bv – 4,00

Druga verzija formule koja uključuje efekat temperature, vlažnosti vazduha, vetra i apsorbovane energije Sunca izgleda ovako:

SOT = Tm + 0,348 x E – 0,70 x Bv + 0,70 x Q/(Bv + 10) – 4,25

gde je:

• SOT – subjektivni osećaj temperature
• Tm – izmerena temperatura, u ^oC
• E – vlažnost vazduha, u hPa
• Bv – brzina vetra, u m/s (merena na 10 metara visine)
• Q – količina energije apsorbovana na vidljivoj površini kože tela, u w/m²

Vlažnost vazduha (parametar E) se računa prema sledećem obrascu:

E= Rh / 100 x 6,105 x exp (17,27 x Tm / (237,7 + Tm))

gde je Rh vlažnost vazduha, u procentima (%).

 

Jedan deo teksta preuzet sa sajta http://www.toplotnepumpe.rs/

Pogledajte još i ovaj TEKST.