Merenje vazdušnog pritiska omogućilo je izradu prvih vremenskih karata, a time i razvoj nauke o prognozi vremena. Zasluga za to pripada italijanskom fizičaru Toričeliju, koji je otkrio princip rada instrumenta za merenje vazdušnog pritiska – BAROMETRA.
Prve jedinice za merenje vazdušnog pritiska bili su milimetri, a kasnije je uvedena nova jedinica za merenje vazdušnog pritiska – milibar, sada hPa (hektopaskal), mada je češće u upotrebi milibar (mb). Pritisku od 760 milimetara Hg (živinog stuba) odgovara 1013 milibara (hPa), što je normalan vazdušni pritisak na nivou mora.
Vazdušni pritisak opada sa visinom i to približno jedan milibar na svakih 8,5 metara povećanja visine.
Zbog opadanja vazdušnog pritiska sa visinom, meteorološke stanice na različitim nadmorskim visinama imaće, u istom trenutku, različite vrednosti pritiska. Radi toga vazdušni pritisak se određuje za morski nivo (QNH), što omogućava upoređivanje podataka o vazdušnom pritisku ucrtanih na vremenskim kartama sa svih meteoroloških stanica sveta.
Svi aerodromi u svetu, takođe, svode vazdušni pritisak na nivo mora (QNH) i taj podatak je od izuzetnog značaja za dovođenje visinomera (altimetara) u avionima na početni položaj pre poletanja.
Vazdušni pritisak može da se meri, sem živinim, i metalnim barometrom – BAROMETAR ANEROID.
Barometar može da opravda Vaše poverenje, naročito ako koristite sledeća pravila:
1. Kada vazdušni pritisak neprekidno opada za 1-3 ili više milibara u vremenu od 6 do 9 časova, to je već dovoljno pouzdan znak da će ubrzo doći do pogoršanja vremena – naoblačenja sa kišom ili snegom.
2. Sličan porast vazdušnog pritiska još sigurnije ukazuje da će ubrzo doći do poboljšanja vremena – prestanka padavina i postepenog razvedravanja.
3. Vazdušni pritisak veći od 1015 mb, a naročito veći od 1020 milibara, u toploj polovini godine, praćen je lepim vremenom. Zimi, pak, čak i pri vazdušnom pritisku od 1030 mb ili više, može i nekoliko uzastopnih dana vladati oblačno i tmurno vreme, ponekad i sa slabim snegom.
4. Niski vazdušni pritisci, po pravilu manji od 1010 mb, a naročito manji od 1000 mb, praćeni su ružnim vremenom. Pojava relativno lepog vremena i pri tako niskim vazdušnim pritiscima kratkog je daha – u najvećem broju slučajeva kraće od 24 časa.
NAPOMENA: Da biste ova pravila koristili, trebalo bi svaka tri časa pročitati vrednost vazdušnog pritiska, zapisati i određivati razlike u pritisku između dva uzastopna zapisa.
Oni koji raspolažu BAROGRAFOM (slika iznad) nemaju potrebe da vrše zapisivanja, pošto BAROGRAF neprekidno registruje vazdušni pritisak tokom cele sedmice. Njegov rad se zasniva na istom principu kao i rad metalnog barometra.
Autor teksta: Dragan Bokan
Izvor: TRSTENIČKI BAROMETAR – Barometar u Trsteniku