Atmosferski front

Atmosferski front je granična površina između dve vazdušne mase različitih fizičkih osobina. Na sinoptičkoj karti se ucrtava na mestu gde se seku frontalna površina i površina zemlje. Ucrtavanje se vrši linijom odgovarajuće boje i ta linija se naziva linija fronta. Frontovi se dele na dva osnovna tipa: topli i hladni.

Topli front je onaj front u kome se topli vazduh kreće u pravcu hladnog. Hladan vazduh odstupa, a zamenjuje ga topli. Ovaj front donosi otopljenje.

Hladni front je onaj front u kome se hladan vazduh kreće u pravcu toplog. Topli vazduh odstupa i zamenjuje ga hladni. Ovaj front donosi zahlađenje.

Postoje još tzv. složeni frontovi ili frontovi okluzije, koji nastaju spajanjem toplog i hladnog fronta.

U odnosu na geografsku raspodelu vazdušnih masa, frontovi mogu biti: arktički – koji deli arktički i polarni vazduh, polarni – koji dele polarni i tropski vazduh, tropski – koji dele tropski i ekvatorijalni vazduh.

Topli front

 

Na 800-1000 km ispred linije fronta pojavljuju se oblaci: Cirrusi, zatim Cirrostratusi i Altostratusi, i na kraju Nimbostratusi. Debljina Cirrusa i Cirrostratusa iznosi 1-2 km, Altostratusa 2-4 km, a Nimbostratus ima veliku vertikalnu razvijenost. Umereno do jako zaleđivanje javlja se u Nimbostratusu, a naročito pri velikoj vodnosti oblaka i niskim temperaturama.
Zona padavina rasprostire se ispred linije fronta, leti na 200-300 km, a zimi i do 400 km. Ispred fronta se ponekad stvara magla, čija širina dostiže do 200 km.

Hladni front

 

Postoje dve vrste hladnog fronta:
Hladni frontovi prve vrste su oni koji se sporo kreću.
Hladni frontovi druge vrste su oni koji se brzo kreću i premeštaju.
Kod hladnog fronta prve vrste sistem oblaka je sličan toplom frontu. Širina zone oblačnosti iznosi 200-500 km, a zona padavina 100-200 km. Na samom frontu postoji slaba do umerena turbulentnost. Let kroz ovakav front ne predstavlja posebne teškoće. Zaleđivanje u oblacima je isto kao i u toplom frontu.
Hladni front druge vrste nastaje naglim dizanjem toplog vazduha, usled čega dolazi do stvaranja kumulonimbusa koji se razvijaju do tropopauze i iz njih padaju jaki pljuskovi praćeni grmljavinom, jakim vetrom i intenzivnim zaleđivanjem aviona. Let kroz ove frontove je jako složen. U nestabilnom hladnom vazduhu, iza hladnog fronta, često se stvaraju sekundarni hladni frontovi koji mogu da imaju karakteristike frontova druge vrste. Ove frontove treba presecati letenjem iznad oblaka ili između Kumulonimbusa.

 

Front okluzije

 

Front okluzije nastaje spajanjem hladnog i toplog fronta. To je složeni front, gde se spajaju dve hladne i topla vazdušna masa. Ako je vazduh iza hladnog fronta hladniji – onda je to hladni front okluzije. Ako je hladan vazduh iza hladnog fronta topliji od hladnog vazduha ispred toplog fronta – onda je to topli front okluzije.

Na ovim frontovima meteorološki uslovi mogu da budu vrlo složeni u početnom periodu stvaranja, dok se pri daljem potiskivanju toplog vazduha na visinu frontovi okluzije rasplinjuju. Veoma često, pri povoljnim uslovima, frontovi okluzije mogu da se regenerišu i pretvore u osnovne frontove. Od stepena razvoja fronta okluzije zavisi izraženost fronta.

Pored ovih frontova, postoje i visinski frontovi, kod kojih površina atmosferskog fronta ne dostiže do površine zemlje.

 

Ciklon i anticiklon

Neravnomerna raspodela atmosferskog pritiska uslovljava postojanje baričkih sistema. Mogu da se izdvoje dva osnovna  tipa baričkih sistema i to: ciklon ili oblast niskog pritiska i anticiklon ili oblast visokog pritiska. Pritisak vazduha u ciklonima je najmanji u centru, dok se od centra prema periferiji povećava. Na severnoj hemisferi u ciklonu je strujanje vazduha ka centru, i u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu.
Pritisak vazduha u anticiklonima je najveći u centru, a strujanje vazduha je od centra ka periferiji, i to u smeru kretanja kazaljke na satu.

Pored opisanih osnovnih tipova baričkih sistema, postoje i sporedni barički sistemi, i to:
dolina – izduženi deo od centra ciklona koji se nalazi između dve oblasti visokog pritiska.
greben – izduženi deo od centra anticiklona koji se nalazi između dve oblasti niskog pritiska.
sedlo -barička oblast između dva unakrsno raspoređena ciklona i anticiklona.
Pritisak vazduha se neprestano menja po vremenu i prostoru, zbog čega se i barički sistemi premeštaju i menjaju svoj intenzitet.
Ciklon i anticiklon se kreću prosečnom brzinom od 30-40 km/h, a traju u proseku od 2 do 4 dana, a ponekad čak i 15-20 dana. Atmosferski frontovi se stvaraju u ciklonu, pa je vreme u ciklonu uglavnom uslovljeno frontalnim oblačnim sistemima i padavinama.