U Srbiji su meteorološka merenja i osmatranja započela sredinom devetnaestog veka, kada je Vladimir Jakšić (1824-1899), profesor Liceja i član Društva srbske slovesnosti, postavio termometar u Beogradu, na Senjaku, i od 01. januara 1848. godine redovno beležio temperaturu vazduha i atmosferske pojave. Jakšićeva merenja i osmatranja su zabeležena u dnevnicima (Pogodopis) koji su ukoričeni u
1. Uvod Poslednjih nekoliko decenija u stručnim krugovima nameće se hipoteza o klimatskim promenama kao posledici emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovaj geocentrični i antropocentrični pristup ne uključuje značaj Sunčeve energije za vreme i klimu na Zemlji i kao glavni uzrok „promene klime“ navodi se pre svega porast koncentracije ugljen-dioksida. Analiza temperature, na primeru
Meteorološki procesi su veoma složeni procesi i uslovljavaju ih desetine, čak i stotine faktora. Za njihovo razumevanje neophodni su merni podaci. Za strogo naučno objašnjenje potrebne su detaljne analize. U ovom kratkom radu to nije cilj. U javnosti se često čuju komentari na postojeća meteorološka događanja u stilu „kada sam ja bio mali – sneg
Prvi i poslednji letnji, tropski i ekstremno topli dani u Beogradu Analiza beogradskog temperaturnog niza za period 1887-2018. 1. Uvod Od svih meteoroloških parametara, temperatura vazduha je najviše analizirana i razmatrana. Osnovna osobina ovog parametra, u suštini kao i svih ostalih, jeste prostorna i vremenska promenljivost (varijabilnost). Promenljivost je uočljiva na vrlo malim vremenskim skalama
Srednja dnevna temperatura vazduha Razlika između dva načina izračunavanja Nedeljko Todorović, Vladimir Bilak Uvod Poslednjih decenija u porastu je interesovanje za temperaturu vazduha kao najznačajniji klimatološki parametar, pre svega u sklopu istraživanja trenda, a u cilju uočavanja i analize klimatskih varijacija. U ovom radu analizira se razlika u izračunavanju srednje dnevne temperature vazduha na
U ovom članku predstavljam jedan od retkih radova koji se bavio (mikro)klimom Novog Beograda, odnosno temperaturnim razlikama između meteorološke stanice u starom delu grada (Opservatorija Beograd – Vračar) i meteorološke stanice u Novom Beogradu (u blizini zgrade bivšeg CK SK Jugoslavije, sada PC Ušće). Ovaj klimatološki rad je prezentovan u monografiji NOVI BEOGRAD 1948 –