PADAVINE sačinjavaju svi oblici kondenzovane vodene pare u tečnom i čvrstom stanju, koji iz vazduha dospevaju na tlo. To su: kiša, sneg, grad, rosa, slana, inje i poledica. Često se izdvajaju u dve grupe: na niske i visoke padavine. Niske padavine se obrazuju na tlu (rosa, slana, inje, poledica), dok se visoke padavine (kiša, sneg, grad) izlučuju iz oblaka.

NISKE PADAVINE

Rosa je najrasprostranjeniji vid niskih padavina. Nastaje kondenzacijom vodene pare u vidu kapljica vode na tlu i prizemnim predmetima. Obično se obrazuje u tihim i vedrim noćima u letnjoj polovini godine i to u ravnicama pored reka (najčešće) gde je vlažnost vazduha velika. Veoma je značajna za biljni i životinjski svet stepa, jer mu daje deo vode potrebne za život. Ta količina vode u nekim stepskim, pa i u pustinjskim oblastima, veća je od svih ostalih oblika padavina.

Slana nastaje kao i rosa, ali samo pri temperaturama nižim od 0°C, te vodena para prelazi direktno u ledene iglice, koje se hvataju na tlu, travi i niskim predmetima. Nastaje pri hladnim i vedrim noćima u zimskoj polovini godine. Kada se javi u jesenjim i prolećnim mesecima, može da nanese veliku štetu poljoprivrednim kulturama.

Inje čine beli rastresiti kristali leda slični snegu koji se hvataju na granama drveća, lišću četinara, žičanim ogradama i živicama i to obično na njihovim stranama okrenutim vetru.

Nastaje pri hladnom maglovitom vremenu, pri tihom vremenu ili za vreme vrlo slabog vetra. Inje nastaje kada prehlađene kapljice magle i vodena para udaraju u predmete čija je temperatura ispod 0°C, pri čemu odmah prelaze u čvrsto kristalno stanje.

Poledica nastaje kada sitne prehlađene kapi kiše padaju na tlo čija je temperatura ispod 0°C. One se tada mrznu i obrazuju tanku ledenu koru. Poledica se hvata i na granama drveća, kablovima dalekovoda i slično, koji se pod njenim teretom često lome i kidaju. Do formiranja poledice može doći i kada se prehlađene kapljice guste magle dodirnu sa rashlađenom podlogom. Jaka poledica predstavlja veliku prepreku i opasnost za saobraćaj.

VISOKE PADAVINE

Kiša je najčešći i najvažniji oblik visokih padavina. Pada samo iz oblaka debljih od 700 m. Takvi su, npr, kišno-slojeviti oblaci (nimbostratusi) i gomilasto – kišni (kumulonimbusi). Kišne kapi imaju prečnik veći od 0,5 mm. One padaju kroz nepokretan vazduh brzinom od 3 m/s. Prečnik najkrupnijih kapi dostiže do 7 mm. Veće kapi se rasprskavaju pri padu u vazduhu na sitnije kapi.

Pljuskovite padavine ili provale oblaka nastaju leti kada se pri olujnom vremenu iz kumulonimbusa izluči za 2 sata najmanje 50 mm padavina. Tada se na brdovitom i ogolelom zemljištu pojavljuju bujice, u gradovima često dolazi do zagušavanja kanalizacije, plavljenja ulica, podrumskih prostorija i slično. U zimskom, a naročito u prolećnom delu godine dolazi i do pojave tzv. pljuskova snega, koji se mogu registrovati čak i na temperaturi od 6 ili 7°C (najčešće u martu ili aprilu mesecu).

Kada su kapi sitnije od 0,5 mm u prečniku, padaju sporije dajući takozvanu sipeću kišu ili izmaglicu. Ove kiše mogu da se izluče i iz niskih oblaka – stratusa.

Sneg nastaje sublimacijom, tj. direktnim prelaskom vodene pare u čvrsto stanje. Sačinjavaju ga ledeni kristali, koji se grupišu u snežne pahuljice, čiji je prečnik prosečno oko 2,5 mm, mada je bilo pahuljica sa prečnikom i do 12 cm. Kada je u 1 decimetru kubnom vazduha više od 100 pahuljica, kažemo da pada gust sneg.
Sneg najčešće pada kada je temperatura vazduha između -2°C i +2°C. Pri višim temperaturama snežne pahulje su krupnije, a kada su izmešane sa kišom obrazuje se susnežica. U Beogradu je u više godina tokom aprila meseca registrovana pojava susnežice (pljusak susnežice) na temperaturi od čak +8°C. Kada su temperature vazduha izrazito niske, izlučuje se sitan sneg koji se naziva ljutina.

Grad se sastoji iz ledenih zrnaca prečnika od 5-50 mm, koji padaju iz velikih olujnih oblaka – kumulonimbusa. Padanje grada najčešće traje desetak minuta i za to vreme usevi mogu da budu potpuno uništeni, naročito ako su zrna velika. Pri jakom nevremenu veličina zrnaca može dostići veličinu golubijeg, ili ponekad čak i kokošijeg jajeta. Retko se pojavljuju krupnija zrna, mada je 12. jula 1984. godine Minhen i okolinu pogodio snažan nalet grada, zrna grada težila su i do 700 g i bila veličine teniskih loptica. Za samo pola sata ostavio je pravu pustoš. Žrtve stihije bile su ne samo poljoprivredne kulture, već i drveće, šume, fasade, automobili i slično. U okolini Valjeva je 18. juna 1970. godine padao grad čija su zrna imala masu oko 1 kg (!!!).

Razvijeni gradonosni oblaci u Srbiju najčešće dolaze sa zapada, jugozapada i juga, znatno ređe sa severa i severozapada, a sa istoka, severoistoka i jugoistoka gotovo nikad. U aprilu i maju najčešće pada sitan grad, koji se naziva sugradica. U maju, junu i do sredine jula grad je česta pojava praćena olujnim vetrom. Pojava grada je znatno ređa u drugoj polovini avgusta i u septembru, ali ako se tada pojave – olujni oblaci imaju velike razmere. Zabeleženo je da je najveće zrno grada sa prečnikom od 21,5 cm i težinom od čak 4,5 kg palo u Kini 1902. godine. Grad se u 80% slučajeva javlja u periodu od maja do avgusta, u popodnevnim i ranim večernjim satima, najčešće između 13 i 20 časova.