Mnoga naučna istraživanja su pokazala da su hladnoće, u poređenju sa vrućinama – daleko štetnije po zdravlje ljudi. O ovoj tematici se, bar javno, ne govori mnogo, s obzirom na zvanični (globalistički) narativ – globalno zagrevanje i/ili klimatske promene.

S obzirom na ovakav zvanični (globalistički) narativ – nije nikakvo čudo što je urednicima mnogih naučnih publikacija godinama zabranjeno da objavljuju studije koje argumentovano demantuju takav (globalistički) narativ.

Međutim, za dokazivanje teze o daleko većoj štetnosti hladnoća u odnosu na vrućine po zdravlje ljudi – nisu potrebna neka konkretna i detaljna istraživanja. Sasvim je dovoljno pogledati statističke podatke o broju umrlih u periodima ekstremno hladnog i ekstremno toplog vremena.

Pogledajte dobro ovu citiranu rečenicu iznad, koja godinama „bruji“ po skoro svim svetskim medijskim platformama. Citat – smrtonosne vrućine izazvane toplotnim talasima. Normalan čovek prosto mora da se u sebi zapita više puta, da pokuša da odgonetne ovu besmislicu i tešku uvredu za intelekt – „vrućine izazvane toplotnim talasima“ (!?!?) Šta na to reći, osim da je notorne besmislice nemoguće odgonetnuti, odnosno objasniti…

Dakle, već nekoliko decenija su „u modi“ izrazi i čitave rečenice poput ove iznad citirane – smrtonosne vrućine, ekstremne vreline, dramatični toplotni talasi, klimatska kriza, itd, itd… Nasuprot tome, o hladnim talasima se skoro nigde ne govori, a ako se ponekad i pomenu – onda se čak i o njima prvenstveno govori u kontekstu tzv. klimatskih promena, za koje je, gle čuda – odgovoran čovek (!?!?)

Probrani i podobni „stručnjaci“, uporno, kao papagaji, godinama propovedaju mantru nazvanu „klimatske promene“, a da pritom niko od njih ne zna da definiše ni šta je „klima“, a kamoli šta znači izraz „klimatska promena“. Jednostavno, ne znaju da definišu „klimatsku promenu“. Istovremeno, skoro sve države su premrežene portalima koji se bave „borbom protiv klimatskih promena“, što predstavlja svojevrsnu nebulozu i težak udarac na zdrav razum. „Borba protiv klimatskih promena“ (!?!?!?) => Borba protiv klime (!?!?) => Borba protiv prirode (!?!?) Sve nonsens do nonsensa, ne zna se koji je nebulozniji… (!?!?)

Na kartama temperaturnih anomalija širom sveta su svakodnevno prisutne ovakve (na slici ispod) i slične temperaturne situacije. Takve temperaturne situacije su uslovljene rasporedom baričkih sistema (ciklona i anticiklona) širom planete i svakodnevno se menjaju, u zavisnosti od promene položaja baričkih sistema. Međutim, protagonisti dobro poznatog (globalističkog) narativa potenciraju isključivo pozitivne temperaturne anomalije, a istovremeno ignorišu hladnija područja po kontinentima (negativne temperaturne anomalije). Na primer, globalni mediji „bruje“ o vrućinama na zapadu Evrope, dok se nigde ne govori o vrlo hladnom vremenu u Istočnoj Evropi (slika ispod). I tako u krug godinama/decenijama. Veoma naivno i krajnje providno, zar ne (?)

Znači, bez obzira na sve – čitavom čovečanstvu se i dalje uporno „gura“ ovaj dobro poznati (globalistički) narativ, jer se ni po koju cenu ne želi odustati od globalne pljačke i kontrole stanovništva u svim segmentima.

Hladnoća u svetu odnosi oko 20 puta više života od vrućine, pokazuje istraživanje objavljeno u stručnom časopisu The Lancet.

Pokazalo se i kako umereno hladno ili umereno vruće vreme odnose znatno više života nego ekstremno hladno ili ekstremno vruće vreme.

Britanski naučnici veruju kako će njihovi nalazi uticati na kreiranje javnozdravstvenih politika u zemljama širom sveta.

Novi nalazi su dobijeni analizom uzroka 74.000.000 smrtnih slučajeva zabeleženih u 13 zemalja u periodu 1985 – 2012. godina.

Istraživane zemlje su bile u različitim klimatskim zonama, a (svega) 8% svih smrti je bilo povezano sa temperaturama vazduha.

Sveukupno je hladnoća bila odgovorna za (svega) 7% svih smrti, a vrućina za (svega)  0,42%.

Ekstremne temperature su bile povezane sa manje od (svega) 1% svih smrtnih slučajeva.

 

 

HLADNI DANI I NJIHOV UTICAJ NA ORGANIZAM

Kada su hladni dani i temperatura spusti ispod nule, ona utiče na sve glavne organe uključujući srce, pluća, mozak i krvne sudove, ali i zglobove. Doktor interne medicine John Willfred navodi da promena vremena izaziva različite promene u organizmu, jer telo pokušava da se na svaki način prilagodi uticaju spoljašnje temperature.

Dalje kaže da su na nagle promene temperature najosetljiviji dijabetičari i ljudi koji boluju od reume.

Doktorka interne medicine Vesna Jakovljević izjavljuje kako promene u temperaturi i atmosferskom pritisku utiču negativno, kako na zdrave tako i na bolesne ljude, ali da zdravi ljudi ipak lakše preguraju hladniji period godine.

Hladnoća utiče na respiratorni sistem, što može dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja osoba sa astmom ili plućnim bolestima. Niska temperatura oštećuje kapilare i male krvne sudove, što može dovesti do direktnog oštećenja ili do pogoršanja kardiovaskularnih bolesti, jer srce mora raditi brže i jače da bi održalo cirkulaciju, pogotovo u vitalnim organima, što dovodi do smanjenja periferne cirkulacije i povećanja krvnog pritiska.

Prehlada

Nije slučajnost što je šansa za epidemiju prehlade i gripa baš za vreme hladnih dana. Niska temperatura izaziva pad imunog sistema, što povećava rizik od infekcije. Takođe, fizička barijera u nosu je oštećena, jer nos često “curi”, što otvara vrata virusima u naš organizam.

Problemi sa sinusima i migrena

Hladan vazduh deluje na krvne sudove nosa tako što ih sužava, što dovodi do “curenja nosa”. Takva pojava može dovesti do sinuzitisa, što se može iskomplikovati problemima sa grlom i srednjim uhom. Pad temperature sa sobom donosi i porast vazdušnog pritiska. Ovakva promena može izazvati pojavu simptoma migrene kod ljudi koji boluju od te bolesti.

Astma i alergija

Kao što smo već rekli, hladni dani imaju jak uticaj na respiratorni sistem, što znatno otežava kvalitet života ljudima koji boluju od astme ili alergija. Smena spoljnog hladnog vazduha koji dolazi do pluća sa toplim vazduhom koji napušta respiratorni sistem dovodi do spuštanja pluća i otežanog disanja čak i kod zdravih osoba, posebno kod ljudi sa respiratornim problemima.

Kardiovaskularni problemi

Rizik od infarkta miokarda je znatno veći za vreme hladnih dana, pogotovo kod starijih i ljudi koji već boluju od nekih kardiovaskularnih bolesti ili hipertenzije. Da bi se prilagodilo na hladnu spoljašnju, a održalo stabilnu unutrašnju temperaturu – srce mora da radi dosta jače i brže, što ga opterećuje i dodatno podiže krvni pritisak.

Ovakva situacija povećava rizik za srčani udar kod ljudi koji imaju kardiovaskularne probleme. Zimi je najveća učestalost srčanih i moždanih udara, jer su takođe suženi krvni sudovi koji dopremaju krv do ovih vitalnih organa.

Promena raspoloženja

Generalno gledano, zimi je znatno lošije raspoloženje zbog kraćih dana, manjka sunca i dugotrajnog hladnog vremena. Zbog nedostatka sunca smanjena je i sinteza vitamina D u organizmu, stoga je preporučljivo jesti više ribe ili uzimati suplementaciju. Takođe, fizička aktivnost i hodanje po svežem vazduhu mogu popraviti raspoloženje.

 

Depresija

Mozak je veoma sklon uticaju hladnog vremena. Povećana incidenca depresivnih epizoda za vreme zime nije samo zbog nedostatka svetlosti sunca, već i zbog direktnog uticaja hladnoće na mozak. Sniženje temperature dovodi do promenjene aktivnosti u neurotransmiterima, što pored depresije može izazvati stanje opšte iznemoglosti, konfuziju i pospanost, što je individualno od osobe do osobe.

 

San

Hladno vreme može poremetiti lučenje melatonina, hormona koji je bitan za iniciranje spavanja. Iako je zimi vreme obdanice znatno kraće, što utiče na pospanost, hladnoća izaziva suprotan efekat.

 

Seksualni život

Hladno vreme, pored uticaja na generalno raspoloženje, može i smanjiti želju za seksualnom aktivnošću. Iako nedostatak sunca u zimskom periodu može stvoriti optimalnu romantičnu atmosferu, hladan vazduh umanjuje lučenje hormona sreće serotonina, što je u direktnoj vezi sa smanjenim libidom.

 

Reuma

Hladno vreme pojačava senzitivnost receptora za bol, što izaziva probleme kod osoba sa reumom. Najveći efekat hladnog vazduha proživljavaju osobe sa zapaljenskim reumatizmom. Pored hladnog vazduha, ove probleme pojačava i povećana vlažnost vazduha tokom većeg dela zime.

 

Problemi sa vidom

Belina od snega može umarati oči i izazivati probleme sa vidom. Hladno vreme, a  pogotovo u kombinaciji sa vetrom, odražava se na naš vid, terajući nas da konstantno „čkiljimo“ i držimo oči poluotvorene. Preporuka za izbegavanje ovog problema je nošenje naočara za sunce i u zimskom periodu godine.

 

Crvenilo lica

Crvenilo lica je česta pojava pri prelasku iz mesta niske temperature u zagrejanu prostoriju. Ovo se objašnjava promenom u cirkulaciji, gde dok je spoljašnja temperatura niska, krv odlazi iz periferije tela da bi održala normalnu temperaturu srca, pluća i mozga. Kada nestane potreba za ovim održavanjem – krv se sjuri u sve delove tela dovodeći do crvenila lica.

 

Bol u rukama i nogama

Epizode Rejnodovog sindroma se najčešće javljaju za vreme hladnih dana. Ovaj poremećaj dovodi do skupljanja arterija u prstima na rukama, a ponekad i na nogama, što za posledicu ima pojavu bledila ili modrosti ovih delova tela. Niska temperatura i stres su najčešći okidači manifestacije ove bolesti.

Pored osoba sa Rejnodovim sindromom, potpuno zdrave osobe mogu imati neprijatne osećaje u prstima šake i stopala, kao i u ušima zbog nedostatka krvi izazvanog skupljanjem arterija i kapilara. Ovo ne predstavlja veliki problem, jer je prolaznog karaktera, bol prestaje pri prelasku u zagrejanu prostoriju ili se može sprečiti nošenjem tople odeće.

 

Skupljanje prstiju

Prsti su pod direktnim uticajem spoljašnje temperature. Ova pojava, kao i neke od ranije spomenutih, su posledica žrtvovanja periferne cirkulacije zarad održavanja protoka krvi u najbitnijim organima, što znači da kada su hladni dani – prsti se skvrčavaju, nasuprot dešavanjima na toplom vremenu – kada možemo primetiti da nam se prsti mogu pomalo i naduti.

 

Višak kilograma

Zarad održavanja telesne temperature, organizmu je u zimskom periodu potrebno više kalorija. Takođe, masne naslage jesu naš prijatelj za vreme hladnih dana, jer štite telo od hladnoće, ali to ne znači da bi trebalo da jedemo šta god i koliko god hoćemo. U našoj zemlji je najintenzivniji period tzv. slavske trpeze za vreme hladnih dana, što takođe ima veze sa povećanjem kilograma u ovom periodu godine.

 

IZVOR 1: https://www.plivazdravlje.hr/vijesti/clanak/26740/Hladnoca-odnosi-vise-zivota-od-vrucine.html

IZVOR 2: https://www.prirodanadar.rs/kako-hladni-dani-uticu-na-nas-organizam-i-zdravlje

IZVOR 3: https://www.cdm.me/lifestyle/psihologija/istrazivanje-hladnoca-mnogo-opasnija-od-vrucine/