Suočavanje sa ćudima vremena predstavlja univerzalno iskustvo. Stoga ne čudi što je vreme jedna od najčešćih tema za započinjanje razgovora i uobičajena tema svakodnevnog ćaskanja. Međutim, kako bi se vreme ne samo komentarisalo na osnovu subjektivnih utisaka, već i proučavalo na objektivniji i sistematičniji način, ljudi su morali da razviju instrumente koji bi omogućili tačna
Meteorolog Nedeljko Todorović upozorava na neznalice koje koriste termine koje ne razumeju: „Samozvani meteorolozi su opasni kao i oluje”. On dodaje da snažne letnje nepogode nisu izuzetak, već pravilo, novitet su mediji koji šire strah i paniku… S obzirom na to da se ova vrsta manipulacije promoviše globalno, teško je oteti se utisku da se
I bi oluja. Ne samo jedna, već više njih. Ne baš u svim mestima, ali u dobrom broju. Proputovale su čak i kroz Beograd. Došla sila i ruši. Seva, udaraju gromovi, vetar obara drveće i građevinske dizalice, lete krovovi, led uništava malinjake, vinograde, voćnjake, automobile, ulice poplavljene… A domaćini, naročito oni koji žive u velikim
Na samom početku priče o našoj umereno-kontinentalnoj klimi, važno je naglasiti da su meteorološki ekstremi gotovo redovna pojava u umerenim širinama, kojima i mi pripadamo. Naime, hladne vazdušne mase iz mesta formiranja povremeno kreću i prodiru daleko na jug i jugoistok, donoseći zahlađenje regionima koje na svom putu zahvataju. Istovremeno, tople vazdušne mase povremeno kreću
Svedoci smo velikog globalnog interesa za fenomen klimatskih promena, kako dela naučne zajednice, tako i najšire javnosti. Opšti interes za klimatske promene nosi veliku raznovrsnost razumevanja ovog problema u širokom rasponu, od potcenjivanja mogućih posledica do neumerenih katastrofičnih interpretacija. Ovakav nezapamćeni globalni interes za razumevanje mehanizama klimatske dinamike predstavlja normalnu reakciju savremene civilizacije, koja još
Pojava (navodne, prividne) neravnoteže, koja se povremeno (navodno – naizgled) javlja kod različitih prirodnih, pa tako i meteorološko-klimatoloških parametara, biva kompenzovana (ispeglana) sinhronizovanim funkcionisanjem nekih drugih prirodnih parametara. To praktično znači da povremena „iskakanja“ koja su u nekom vremenskom intervalu prisutna kod pojedinih meteoroloških parametara – bivaju u nekom kraćem ili dužem vremenskom periodu kompenzovana