Leto iz daleke 1848. godine je više od 160 godina držalo epitet „najtoplijeg“ leta u Srbiji, sve do leta 2012. godine, koje je nakon toliko vremena i zvanično postalo najtoplije. Međutim, postoji opravdana dilema o tome da li je leto 2012. godine zaista najtoplije u Srbiji, s obzirom na dve činjenice: vrućine u Srbiji 1848.
KIŠNE PRILIKE BEOGRADA, izvedene po Juliusu Hanu (1839-1921), prema podacima Opservatorije Velike škole, za period od 01.12.1887. do 30.11.1901. godine: KIŠNE PRILIKE BEOGRADA – Jelenko Mihailović (snimljeno foto-aparatom)
Na samom početku priče o našoj umereno-kontinentalnoj klimi, važno je naglasiti da su meteorološki ekstremi gotovo redovna pojava u umerenim širinama, kojima i mi pripadamo. Naime, hladne vazdušne mase iz mesta formiranja povremeno kreću i prodiru daleko na jug i jugoistok, donoseći zahlađenje regionima koje na svom putu zahvataju. Istovremeno, tople vazdušne mase povremeno kreću
U publikaciji SRBSKE NOVINE (Srpske novine), dana 4. juna 1856. godine (odnosno 23. maja po julijanskom kalendaru) je objavljen prvi mesečni izveštaj, prve srpske meteorološke mreže stanica koju je uspostavio Vladimir J. Jakšić (1824-1899), osnivač statistike i meteorologije u Srbiji. Jakšićeva mreža stanica je otpočela sa radom 01.05.1856. godine (po gregorijanskom kalendaru), tako da je
Pojava (navodne, prividne) neravnoteže, koja se povremeno (navodno – naizgled) javlja kod različitih prirodnih, pa tako i meteorološko-klimatoloških parametara, biva kompenzovana (ispeglana) sinhronizovanim funkcionisanjem nekih drugih prirodnih parametara. To praktično znači da povremena „iskakanja“ koja su u nekom vremenskom intervalu prisutna kod pojedinih meteoroloških parametara – bivaju u nekom kraćem ili dužem vremenskom periodu kompenzovana
Homogenizacija klimatoloških podataka predstavlja proces kalibrisanja rezultata starih meteoroloških merenja, u cilju uklanjanja lažnih ili veštačkih, naknadno umetnutih ili ubačenih („spurious“) činilaca koji nemaju ništa sa aktuelnim promenama klimatoloških parametara koji se analiziraju. Promene instrumenata, metodologije merenja i osmatranja, lokacije i osmatrača, urbanizacija i industrijalizacija, ali i neki drugi činioci (najčešće antropogenog porekla), nemaju ništa