U manastirskim, odnosno samostanskim hronikama, mogu se pronaći periodični izveštaji sa opisom pojedinih ekstremnih vremenskih pojava. Hroničari su često zapisivali utiske i zapažanja o pojedinim mesecima ili sezonama sa preovlađujuće ekstremnim karakteristikama, kao što su hladne zime ili vruća leta. Naravno, opisivane su i tople zime ili hladna leta, međutim, takvi zapisi su ipak zastupljeni
Skenirao sam sjajan rad Katarine Milosavljević o klimi Beograda, pod nazivom TEMPERATURA VAZDUHA I PADAVINE U BEOGRADU. Ova detaljna klimatološka studija o temperaturama, padavinama i snežnom pokrivaču u Beogradu je objavljena 1987. godine, povodom obeležavanja stogodišnjice Meteorološke opservatorije na Vračaru (1887-1987). Pogledajte još i: KARAKTERISTIKE KLIME BEOGRADSKE OPSERVATORIJE – Katarina Milosavljević
Poštovani posetioci, pogledajte ovo alarmističko-plaćeničko „remek-delo“, pod nazivom KLIMATSKA SEOBA, koje je objavljeno na OVOM LINKU, da se sopstvenim čulima uverite u to dokle sve mogu da idu „tekstovi“ alarmističko-paničarskih plaćenika. Ovaj i slični tekstovi sa sajta NAUKA KROZ PRIČE predstavlja žestoku uvredu za intelekt prosečnog čoveka, zato što se u njemu, osim nebuloznih proročanstava
Jedan gospodin meteorolog je još na početku 21. veka (negde 2003. ili 2004. godine) uradio grafikone sa prikazima godišnjih temperaturnih podataka velikog broja stanica sa neurbanizovanih područja širom sveta (uključujući i neke urbanizovane stanice – iz velikih svetskih gradova), sa ciljem da najširoj javnosti omogući detaljniji uvid u temperaturne tokove širom planete. Autor grafikona je
Moje tačne prognoze su mi kroz dugi niz godina donele poštovanje ljudi, pa je čak i Tito tražio da mu donesu moje prognoze kojima se služio. To mi je rekao admiral Jurišić, navodeći Titove reči: „Kažite mi šta o vremenu kaže Tošin meteorolog!” Todor Vujasinović je bio tada ministar saobraćaja, za koga sam ja radio
U ovom članku vidimo pregled mesečnih, sezonskih i godišnjih temperaturnih odstupanja od normale (srednje mesečne, sezonske i godišnje temperature), za područje BEOGRADA (44.5° N, 20.3° E), po pojedinačnim mesecima, sezonama i godinama, za period 1880-2019. (izvor podataka: NOAA) Na osnovu analize prikazanih temperaturnih trendova za poslednjih 100 godina, sasvim sigurno se može zaključiti da nema