Klimatsko-ekološki fundamentalisti su se u poslednje vreme, mora se priznati, ozbiljno „pozabavili“ Beogradskom školom meteorologije (BŠM), nazvavši je – školom skepticizma. Naime, klimatsko-ekološki paničari su u poslednja 2-3 meseca objavili više članaka pod zajedničkim nazivom TAJNE LOKALNOG SKEPTICIZMA, pokušavajući valjda široj javnosti da prikažu kako je skepticizam ili sumnja nešto loše i štetno za nauku
U priloženoj tabeli vidimo uporedni pregled srednjih mesečnih temperatura, srednjih mesečnih maksimalnih temperatura i srednjih mesečnih minimalnih temperatura za stanicu VRAČAR (urbanizovano centralno gradsko područje) i za stanicu SURČIN (neurbanizovano područje), i to za period 1990-2017. godina (dužina analiziranog niza 28 godina): Ovi uporedni podaci nam pokazuju da je stanica VRAČAR toplija od stanice SURČIN
U najmanju ruku je neobična činjenica da tzv. naučni novinari skepticizam ili sumnju proglašavaju za nešto što je nepotrebno, pa čak i štetno po nauku (!?!?). Zar oni koji se istinski bave naukom i istraživanjima mogu da odbace sumnju, koja je, u stvari, najvažniji preduslov za dalji razvoj i napredak nauke (?). Zar je moguće
Prvi i poslednji letnji, tropski i ekstremno topli dani u Beogradu Analiza beogradskog temperaturnog niza za period 1887-2018. 1. Uvod Od svih meteoroloških parametara, temperatura vazduha je najviše analizirana i razmatrana. Osnovna osobina ovog parametra, u suštini kao i svih ostalih, jeste prostorna i vremenska promenljivost (varijabilnost). Promenljivost je uočljiva na vrlo malim vremenskim skalama
U starom novosadskom periodičnom listu ZASTAVA, koji je izlazio od 1866. do 1929. godine, mogu se pronaći izveštaji o vremenu i ekstremnim meteorološkim pojavama u Novom Sadu i njegovoj široj okolini (Bačka, Srem, Slavonija). U ovom članku biće predstavljeni zanimljivi zapisi i beleške o vremenu iz perioda od 1871. do 1875. godine. Ovde je važno
Zapisi i beleške sa meteorološkom tematikom su u samostanskim hronikama vrlo česte. U sva četiri samostanska dnevnika kroz 18. vek, pa sve do sredine 19. veka, pronađeno je oko 550 takvih zapisa. Među njima se izdvajaju opisi vremena o. Marijana Lanosovića. Zapise o vremenu prikupljene od strane o. Marijana Lanosovića je potrebno izdvojiti, jer je