Prvi i poslednji letnji, tropski i ekstremno topli dani u Beogradu

Prvi i poslednji letnji, tropski i ekstremno topli dani u Beogradu

Analiza beogradskog temperaturnog niza za period 1887-2018.

1. Uvod

Od svih meteoroloških parametara, temperatura vazduha je najviše analizirana i razmatrana. Osnovna osobina ovog parametra, u suštini kao i svih ostalih, jeste prostorna i vremenska promenljivost (varijabilnost). Promenljivost je uočljiva na vrlo malim vremenskim skalama (reda veličine jedne sekunde), kao i na velikim skalama (reda veličine decenije i stoleća). Predstavlja se kao srednja vrednost, odnosno kao ekstremna dnevna, mesečna i godišnja vrednost, ali i na druge načine. Promenljivost temperatura je za jedno merno mesto, sa drugim parametrima osmotrenim na dugačak vremenski period, pokazatelj karakteristika klime. Sa druge strane, i klima se takođe menja, samo je pitanje koliko i u kojem vremenskom periodu. Na ovom mestu nastaju neslaganja u naučnim i stručnim krugovima. Bilo bi jednostavno zaključiti da li se i koliko klima menja, u slučaju da postoje jasno definisani kriterijumi promene. Međutim, problem se usložnjava, jer promena klime nije određena samo na osnovu promenljivosti meteoroloških i klimatoloških parametara, već se razmatra i uticaj klimatskih promena na čitav živi svet na planeti.

U ovom radu analiziraju se neke osobine temperaturnog režima u Beogradu, u cilju sagledavanja stepena njegove promenljivosti.

2. Podaci i metod rada

Za analizu su korišćeni podaci najviših dnevnih temperatura vazduha izmerenih na Meteorološkoj opservatoriji Beograd na Vračaru u periodu od 1887. do 2018. godine. Podaci za 1914, 1915. i 1919. godinu ne postoje, a za 1941. i 1942. godinu uzeti su oni koji su određeni na osnovu korelativne veze sa podacima iz Pančeva (udaljenost između mernih mesta iznosi 12-13 km).

U prvom koraku traženi su datumi sa prvom i poslednjom pojavom maksimalne temperature vazduha ≥25,0 (letnji dan), ≥30,0 (tropski dan) i ≥35,0 stepeni (ekstremno topli dan) i na taj način određen njihov redosled u svakoj godini. Zatim su određeni najraniji, najkasniji i srednji datumi prve i poslednje vrednosti zadatih kriterijumom. Na kraju su analizirani trendovi prvog i poslednjeg datuma u godini sa pojavom letnjeg, tropskog i ekstremno toplog dana.

3. Rezultati i diskusija

Prvi i poslednji datum sa pojavom letnjeg, tropskog i ekstremno toplog dana različiti su od godine do godine. Na primer, prvi letnji dan u godini javlja se u rasponu od 81 dana, od 07.03. do 27.05. (tabela 1), tropski u rasponu od 96 dana, od 30.03. do 06.07, a ekstremno topli dan u rasponu od 84 dana, od 09.06. do 31.08. Poslednji letnji dan u godini javlja se u rasponu od 92 dana, od 05.09. do 16.11, tropski u rasponu od 102 dana, od 20.07. do 31.10, a ekstremno topli dan u rasponu od 102 dana, od 17.06. do 27.09. (tabela 2).
Srednji datumi prikazani su u tabelama 1 i 2. Vremenska razlika od prvog do poslednjeg letnjeg dana iznosi u proseku 178 dana (približno 6 meseci), od prvog do poslednjeg tropskog iznosi 109 dana (približno 3,5 meseci), a od prvog do poslednjeg ekstremno toplog iznosi 30 dana (jedan mesec).

Analiza trendova prvog i poslednjeg datuma sa pojavom letnjeg, tropskog i ekstremno toplog dana prikazana je u tabeli 3. U slučaju kada ne bismo znali koeficijente determinacije, u prvom momentu bismo zaključili da se datumi prvog dana pomeraju naniže i da visoke temperature dolaze ranije. Analogno tome, poslednji datumi se pomeraju naniže, kao da se periodi visokih temperatura ranije završavaju, osim onih koje su ≥35,0 stepeni.

Ali, linearni trend ne može da se tumači bez uzimanja u obzir i vrednosti koeficijenta determinacije (R2) i koeficijenta korelacije (r). U ovoj analizi u svim slučajevima koeficijent korelacije r je ≤0,20 (tabela 3), što znači da ne postoji ili da je neznatna povezanost između prvog i poslednjeg datuma sa pojavom letnjeg, tropskog i ekstremno toplog dana i protoka vremena. Jednostavno rečeno, u beogradskom temperaturnom nizu (1887-2018) ne uočavaju se statistički značajne promene u pojavljivanju analiziranih temperaturnih parametara.

TABELA 1 – Prvi datum (srednji, najraniji i najkasniji) temperature vazduha (T) sa vrednostima ≥25,0, ≥30,0 i ≥35,0 stepeni, Beograd, 1887-2018.

 

TABELA 2 – Poslednji datum (srednji, najraniji i najkasniji) temperature vazduha (T) sa vrednostima ≥25,0, ≥30,0 i ≥35,0 stepeni, Beograd, 1887-2018.

TABELA 3 – Linearni trend prvog i poslednjeg datuma temperature vazduha (T) sa vrednostima ≥25,0, ≥30,0 i ≥35,0 stepeni i vrednosti koeficijenta determinacije (R2), Beograd, 1887-2018.

Autori rada: Nedeljko Todorović i Vladimir Bilak, decembar 2018. godine

Link rada: PRVI I POSLEDNJI DATUMI LETNJIH, TROPSKIH I EKSTREMNO TOPLIH DANA U BEOGRADU