U desetoj svesci Beogradske škole meteorologije (BŠM) prvi put je objavljena teorijska osnova nematerijalne sinodičke rotacije Sunca koja omogućava izradu dugoročnih prognoza vremena. Posle mnogih finansijskih teškoća, iz štampe je izašla jubilarna deseta sveska Beogradske škole meteorologije na 516 strana. Ona je rezultat naših dugogodišnjih istraživanja i napora da se dođe do istine. Najznačajnije otkriće jeste matematički
1. Uvod Poslednjih nekoliko decenija u stručnim krugovima nameće se hipoteza o klimatskim promenama kao posledici emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovaj geocentrični i antropocentrični pristup ne uključuje značaj Sunčeve energije za vreme i klimu na Zemlji i kao glavni uzrok „promene klime“ navodi se pre svega porast koncentracije ugljen-dioksida. Analiza temperature, na primeru
Meteorološki procesi su veoma složeni procesi i uslovljavaju ih desetine, čak i stotine faktora. Za njihovo razumevanje neophodni su merni podaci. Za strogo naučno objašnjenje potrebne su detaljne analize. U ovom kratkom radu to nije cilj. U javnosti se često čuju komentari na postojeća meteorološka događanja u stilu „kada sam ja bio mali – sneg
DHMZ, 2. 7. 2018. – Na 70. sjednici izvršnog vijeća Svjetske meteorološke organizacije (EC-70) postaja Zagreb-Grič dobila je status stoljetne postaje Svjetske meteorološke organizacije (WMO). Treća je to postaja u Hrvatskoj, nakon Gospića i Hvara, uvrštena na listu WMO-ovih postaja s dugogodišnjim nizom podataka. Do sada su taj status imale postaje Hvar, na kojoj su
U starom novosadskom periodičnom listu ZASTAVA, koji je izlazio od 1866. do 1929. godine, mogu se pronaći izveštaji o vremenu i ekstremnim meteorološkim pojavama u Novom Sadu i njegovoj široj okolini (Bačka, Srem, Slavonija). U ovom članku biće predstavljeni zanimljivi zapisi i beleške o vremenu iz perioda od 1871. do 1875. godine. Ovde je važno
Zapisi i beleške sa meteorološkom tematikom su u samostanskim hronikama vrlo česte. U sva četiri samostanska dnevnika kroz 18. vek, pa sve do sredine 19. veka, pronađeno je oko 550 takvih zapisa. Među njima se izdvajaju opisi vremena o. Marijana Lanosovića. Zapise o vremenu prikupljene od strane o. Marijana Lanosovića je potrebno izdvojiti, jer je