Kakvo je trenutno vreme (?)
Aktuelni meteorološki podaci - SRBIJA i EVROPA, satelitske i radarske slike
Ne treba se plašiti promena klime
Taj prirodni proces oduvek je bio karakteristika naše planete, a uloga čoveka u tome je precenjena – tvrdi prof. dr Dragana Vujović iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Vreme nas je ovog leta (2019) mnogo puta iznenadilo: tek što prođu olujne i kišne epizode praćene obilnim padavinama i grmljavinskim „tornadima”, eto novog „pogroma” u
Dodatna zapažanja i zapisi u meteorološkim dnevnicima u XIX veku u Beogradu
U Srbiji su meteorološka merenja i osmatranja započela sredinom devetnaestog veka, kada je Vladimir Jakšić (1824-1899), profesor Liceja i član Društva srbske slovesnosti, postavio termometar u Beogradu, na Senjaku, i od 01. januara 1848. godine redovno beležio temperaturu vazduha i atmosferske pojave. Jakšićeva merenja i osmatranja su zabeležena u dnevnicima (Pogodopis) koji su ukoričeni u
Milan T. Stevančević i deseta sveska Beogradske škole meteorologije
U desetoj svesci Beogradske škole meteorologije (BŠM) prvi put je objavljena teorijska osnova nematerijalne sinodičke rotacije Sunca koja omogućava izradu dugoročnih prognoza vremena. Posle mnogih finansijskih teškoća, iz štampe je izašla jubilarna deseta sveska Beogradske škole meteorologije na 516 strana. Ona je rezultat naših dugogodišnjih istraživanja i napora da se dođe do istine. Najznačajnije otkriće jeste matematički
Verifikacija višedecenijske projekcije broja dana sa temperaturom jednakom i većom od 35 stepeni u Beogradu za prvih 6 godina
1. Uvod Poslednjih nekoliko decenija u stručnim krugovima nameće se hipoteza o klimatskim promenama kao posledici emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovaj geocentrični i antropocentrični pristup ne uključuje značaj Sunčeve energije za vreme i klimu na Zemlji i kao glavni uzrok „promene klime“ navodi se pre svega porast koncentracije ugljen-dioksida. Analiza temperature, na primeru
Novogodišnji snežni pokrivač i temperatura vazduha u Beogradu
Meteorološki procesi su veoma složeni procesi i uslovljavaju ih desetine, čak i stotine faktora. Za njihovo razumevanje neophodni su merni podaci. Za strogo naučno objašnjenje potrebne su detaljne analize. U ovom kratkom radu to nije cilj. U javnosti se često čuju komentari na postojeća meteorološka događanja u stilu „kada sam ja bio mali – sneg
Milan Stepanov – najmlađi saradnik naučnog časopisa „Beogradska škola meteorologije“
U najnovijem broju naučnog časopisa Beogradska škola meteorologije – sveska 10, objavljen je rad Milana Stepanova, polaznika Regionalnog centra za talente „Dušan Vasiljev“ u Kikindi. Rad čiji pun naslov glasi Savremene metode u sinoptičkoj meteorologiji nagrađen je prethodne godine na Republičkom takmičenju talenata održanom u Čačku, priznanjem za najbolji rad iz naučno-istraživačke oblasti geografije. Mentori