U prvom postu o Climategate-u bilo je reči o štelovanju podataka iz temperaturnih rekonstrukcija udaljene prošlosti, da bi se demonstriralo kako je zagrevanje u 20. veku bilo „bez presedana“. Ali, naše elitno društvo klimatologa misli da bi i stvarne podatke iz 20. veka trebalo malo „izmasirati“. Jedan od problema sa kojim su se oni suočili
Kao što već znate, pre više od dvadesetak dana hiljade dokumenata sa e-majlovima, kompjuterskim kodovima i drugim važnim dokumentima su hakovani (ili namerno otkriveni od strane nekog insajdera) sa servera istraživačkog centra CRU (Climate Research Unit) u Velikoj Britaniji. Sadržaj e-majlova je vrlo eksplozivan za publiku koja nije detaljno upućena u aktivnosti naučnika IPCC i
Mada znam da se od ekološkog dopisnika TR to očekuje, zgusnute obaveze mi nisu dozvolile da komentarišem zbivanja vezana za aferu popularno nazvanu „Klimatgejt“, kao i propale pregovore svetskih lidera o daljem smanjenju emisija CO2 u Kopenhagenu. Danas ću nešto reći o Kopenhagenu, a narednih dana više o skandalu decenije sa objavljivanjem privatne e-mail prepiske
Svi znamo da klimatski modeli IPCC prognoziraju vrtoglavi porast temperatura u 21. veku, kao rezultat ljudske emisije stakleničkih gasova, prevashodno CO2. Krajem 1990-ih, IPCC i mnoge američke egencije (recimo, Ministarstvo odbrane) su prognozirale da će do 2010. godine čitavi priobalni krajevi biti poplavljeni zbog porasta nivoa mora, koji će izazvati topljenje leda na Antarktiku i
Pre nešto više od godinu dana naišao sam na vrlo zanimljiv tekst koji je napisao penzionisani američki naučnik po imenu Edward Long. On je uzeo 50 meteoroloških stanica na teritoriji SAD koje se nalaze u divljini (nema veštačkog uticaja urbanog zagrevanja) i izračunao temperaturni trend na tim stanicama kroz 20. vek. Rezultat je bio zapanjujući
Da, upravo tako, izgleda da nas u narednih 15 ili 20 godina čeka pad globalne temperature. To su prognoze koje su iznele dve grupe renomiranih istraživača, i to ništa manje nego NASA-e i nemačkih naučnika sa Max Plank instituta iz Kila i Lajbnicovog okeanografskog instituta iz Hamburga. Teško da je reč o amaterima ili plaćenicima