Ovo što sada pišem više nije ni standardni skeptički argument, to je neka vrsta teorije zavere, X files globalnog zagrevanja. Pitao sam profesora Vladana Ducića, koji jeste dosta radikalan skeptik globalnog zagrevanja, šta misli o tome, i moram reći da je bio dosta kritički nastrojen prema ovoj ideji. Rekao mi je da to ne treba mnogo koristiti,
Svi znamo da je najviše komentarisana teorija globalnog zagrevanja – teorija staklene bašte. Vidimo takođe da je ona suočena sa velikim problemima, od kojih smo neke do sada pomenuli. Postavlja se pitanje da li postoji neka alternativna teorija koja bi bolje objašnjavala klimatske činjenice. Danas zvuči čudno da je pre 1980-ih godina Sunce smatrano glavnim
U jednom od prethodnih postova smo skrenuli pažnju na diskrepancu između podataka o temperaturi sa satelita i sa zemaljskih meteoroloških stanica. Porast temperature na Zemlji, po dva seta zemaljskih podataka od 1979. do danas je 0.19 odnosno 0.26 stepeni po dekadi. Satelitska merenja kažu da je porast na većim visinama mnogo manji, samo oko 0,13 stepeni po dekadi. To je veliki
Slušamo stalno kako su klimatske promene na delu, i kako potencijalno mogu biti dramatične i sa nesagledivim posledicama. Rasprava oko njihovih efekata se kreće između tvrdnje da će biti loše ili katastrofalne – sa mogućim otapanjem leda na polovima, rastom nivoa mora i jačanjem vremenskih ekstrema (poput suša, oluja i poplava), i na drugoj strani
Po podacima sa velikog broja meteoroloških stanica zagrevanje u XX veku je iznosilo oko 0,6 stepeni C. Dosta slušamo preko medija da porast globalne temperature utiče na brojne negativne promene klime, i da je zato potrebno smanjiti emisiju CO2. Ipak, pogledajmo kako se obrazac promene temperature kroz XX vek uklapao u postavke same teorije staklene
Iako nisam ekspert za prirodne nauke, izložiću ukratko popularno osnove teorije o čovekovom uticaju na globalno zagrevanje, kao i neke široko poznate činjenice koje problematizuju tu popularnu teoriju. U osnovi teorije je pretpostavka o delovanju Zemljine atmosfere kao „staklene bašte“. Atmosfera se sastoji od velikog broja gasova, uključujući azot koji čini najveći deo atmosfere, ugljenik,