Tabele sa mesečnim i godišnjim meteorološkim podacima: 1.) – srednje mesečne i godišnje temperature vazduha, i 2.) – srednje mesečne i godišnje količine padavina, za 30 glavnih meteoroloških stanica sa područja bivše SFRJ, za period 1931-1986. godina (1931-1960, 1961-1970, 1971-1980, 1981-1986). Do ovih podataka je teško doći, jer ih skoro nigde nema, pogotovo za standardni
Direktor Instituta za meteorologiju prof. dr Mlađen Ćurić: Pogled u prošlost daće nam ozbiljnu prognozu. Globalno otopljavanje su izmislili. Svetski moćnici lansirali su priču da je uzrok vremenskih neprilika čovek POPLAVE usred zime ili obilne padavine kojima se narod uvek iznova čudi, nisu ništa strano, ni neobično za naše podneblje. I nemaju nikakve veze za
Padavine mogu da zahvate pojedine delove reke ili čak ceo sliv. U zavisnosti od toga, visoke vode se javljaju u glavnom toku, u koritima pritoka ili na svim vodotocima u slivu. Poslednji slučaj je najnepovoljniji, jer gotovo uvek izaziva poplave manjih ili većih razmera. Od posebnog je značaja i vreme nailaska maksimalnog poplavnog talasa. Ukoliko
Prenošenje narodne tradicije i verovanja koja se odnose na udare groma, pojavu munja, sevanje na nebu i drugo, koliko nam je poznato, u domaćoj literaturi nije proveravano sa aspekta utemeljenosti na osnovu relevantnih, tj. osmotrenih meteoroloških podataka. U svrhu utvrđivanja osnovanosti predanja o navedenim pojavama izvršena je analiza pojave gromova i munja za period 1975–2009.
„Zima je bila toliko hladna, oštra i istrajna, da se ni najstariji ne sećaju ovakvog vremena“ – pre tačno dva veka, početkom 1812. godine, beleži jedan od hroničara u dnevniku Minoritskog samostana u Pančevu koji, uz druge važne vesti o udaljenim ratovima, carskim posetama i cenama ogreva, pamti i kakve su se vremenske nepogode kada
Na prvoj Međunarodnoj konferenciji o klimi, održanoj u Montrealu u avgustu 2014. godine, meteorološki „stručnjaci“ su najavili pravu meteorološku katastrofu koju će stanovnici planete preživljavati uz sve više vrelih i polarnih talasa, sve češćih vazdušnih turbulencija, pa i cunamija u okeanima čiji će se talasi penjati i do 40 metara visine. Takođe je saopšteno da