Gasovi u vazduhu ostaju u nepromenjenom odnosu. Izuzetak je samo jedan – vodena para. Kaže se još i vlažnost vazduha ili, jednostavno, vlaga. Količina vodene pare neprekidno se menja. Najviše je ima u vazduhu iznad toplih tropskih mora, a najmanje iznad ledenih i pustinjskih površina. Vodena para u atmosferu dolazi isparavanjem, a ono je utoliko
Merenje vazdušnog pritiska omogućilo je izradu prvih vremenskih karata, a time i razvoj nauke o prognozi vremena. Zasluga za to pripada italijanskom fizičaru Toričeliju, koji je otkrio princip rada instrumenta za merenje vazdušnog pritiska – BAROMETRA. Princip merenja vazdušnog pritiska Toričeli je otkrio posmatrajući ponašanje žive u staklenoj cevi dužine jedan metar, napunjene živom i uronjene
Svakodnevno viđamo mnoge promene u atmosferi. Na primer, oblake, kišu, grad, sneg, električna pražnjenja i neke optičke pojave. Slušamo fijuk vetra i grmljavinu, a ponekad i pravo urlanje žestokih oluja. Osećaj za toplotu skreće nam pažnju na promene temperature vazduha. Preko kože reagujemo i na promene vlažnosti vazduha. Na pritisak vazduha ne reagujemo određeno, ali
Vazdušni omotač u poređenju sa prečnikom Zemlje je veoma tanak sloj koji okružuje Zemlju. Njegova debljina iznosi oko 600 kilometara, mada prema najnovijim istraživanjima putem satelita, prelazni sloj atmosfere u međuplanetarni „prazan“ prostor dostiže visinu čak oko 8.000 km. Koliko je atmosfera relativno tanak sloj najbolje ilustruje primer poređenja jabuke sa Zemljom, gde atmosfera proporcionalno nije
Po izboru građe i načinu kazivanja, knjižica autora Jakova Lovrića „Vreme sutra“, napisana pre više od tri decenije (1981), podjednako je zanimljiva i aktuelna i danas, kako za profesionalce – one koji izučavaju meteorologiju, tako i za svakog pojedinca – amatera. Osim što na popularan i stručan način odgovara na uvek aktuelno pitanje o vremenu,
Dobar tekst iz zagrebačkog VJESNIKA od 07.09.2002. godine: GLOBALNO ZATOPLJENJE – KLIMATOLOŠKI I/ILI POLITIČKI PROBLEM (???)