U stručnoj literaturi grmljavinske nepogode najčešće su definisane kao vremenski sistem koji je relativno kratkog veka i malih prostornih razmera, i koji prolazi kroz više faza od nastanka do nestanka. Naravno, ovo je tek nagoveštaj onoga što nepogode predstavljaju, nikako njihova konačna odrednica. U narednim odeljcima pažnja će biti posvećena upravo njihovom detaljnijem opisu u
Da bismo uspešno pratili razvoj vremenske situacije, ili pripremili meteorološke podatke za analizu – potrebno je poznavati simbole koji se koriste za označavanje pojedinih atmosferskih pojava. Osnovu za tumačenje procesa u atmosferi čine meteorološki elementi. Pod meteorološkim elementom se podrazumeva jedna atmosferska promenljiva koja karakteriše stanje atmosfere na određenom mestu i u određenom trenutku, tj.
U poslednje vreme sve je zastupljeniji ovakav tip stanica. Reč je o automatskoj stanici koja ima senzore (za temperaturu vazduha, pritisak, vlažnost vazduha, vetar, padavine, a mogu se priključiti i senzori za merenje Sunčevog zračenja, temperature tla, temperature vode,…), pomoću kojih se na svakih nekoliko sekundi meri i očitava trenutno stanje atmosfere. Ovakve stanice obično
VREME je trenutno stanje atmosfere na određenom prostoru, što znači da se neprekidno mora pratiti stanje najvažnijih meteoroloških pojava i elemenata (parametara). Da bismo što preciznije prikazali neke meteorološke vrednosti (temperaturu vazduha, vlažnost, pritisak…) koristimo merne instrumente. Ljudi svojim čulima mogu „izmeriti“ vrednosti pojedinih meteoroloških elemenata, tako da dosta uspešno razlikuju stepen toplote ili hladnoće
Atmosferski pritisak je sila koja deluje na jedinicu horizontalne površine, a jednaka je težini stuba vazduha koji se rasprostire od tla do gornje granice atmosfere. On se najčešće meri živinim barometrom, u kome se visina živinog stuba uravnotežuje sa težinom vazdušnog stuba, i izražava se u milimetrima (mm) ili milibarima (mb). Standardni (normalni) pritisak, koji
PADAVINE sačinjavaju svi oblici kondenzovane vodene pare u tečnom i čvrstom stanju, koji iz vazduha dospevaju na tlo. To su: kiša, sneg, grad, rosa, slana, inje i poledica. Često se izdvajaju u dve grupe: na niske i visoke padavine. Niske padavine se obrazuju na tlu (rosa, slana, inje, poledica), dok se visoke padavine (kiša, sneg,