U debati o globalnom zagrevanju na Zemlji koja traje već petnaestak godina, pojavio se poslednjih nekoliko godina još jedan vrlo važan faktor – globalno zagrevanje na drugim planetama. Istraživanja NASA su pokazala da je temperatura na Marsu porasla u poslednjih 25 ili 30 godina značajno, 0.65 stepeni C, što je znatno više nego na Zemlji. Na Jupiteru je došlo do
Sve katastrofičke prognoze posledica budućeg globalnog zagrevanja, skoro bez izuzetka su zasnovane na rezultatima računarskih modela klime, a ne na dokazanim činjenicama. Pretpostavka svih tih modela jeste CO2 kao primarni pokretač klimatskih promena, i njihov amplifikator. Ono što sami naučnici koji prave ove sofistikovane modele priznaju jeste da su to samo simulacije, a ne prognoze,
Ovo što sada pišem više nije ni standardni skeptički argument, to je neka vrsta teorije zavere, X files globalnog zagrevanja. Pitao sam profesora Vladana Ducića, koji jeste dosta radikalan skeptik globalnog zagrevanja, šta misli o tome, i moram reći da je bio dosta kritički nastrojen prema ovoj ideji. Rekao mi je da to ne treba mnogo koristiti,
Svi znamo da je najviše komentarisana teorija globalnog zagrevanja – teorija staklene bašte. Vidimo takođe da je ona suočena sa velikim problemima, od kojih smo neke do sada pomenuli. Postavlja se pitanje da li postoji neka alternativna teorija koja bi bolje objašnjavala klimatske činjenice. Danas zvuči čudno da je pre 1980-ih godina Sunce smatrano glavnim
U jednom od prethodnih postova smo skrenuli pažnju na diskrepancu između podataka o temperaturi sa satelita i sa zemaljskih meteoroloških stanica. Porast temperature na Zemlji, po dva seta zemaljskih podataka od 1979. do danas je 0.19 odnosno 0.26 stepeni po dekadi. Satelitska merenja kažu da je porast na većim visinama mnogo manji, samo oko 0,13 stepeni po dekadi. To je veliki
Slušamo stalno kako su klimatske promene na delu, i kako potencijalno mogu biti dramatične i sa nesagledivim posledicama. Rasprava oko njihovih efekata se kreće između tvrdnje da će biti loše ili katastrofalne – sa mogućim otapanjem leda na polovima, rastom nivoa mora i jačanjem vremenskih ekstrema (poput suša, oluja i poplava), i na drugoj strani