U poljoprivrednom časopisu TEŽAK (ilustrovani list za poljsku privredu), koji je počeo da izlazi još 1869. godine, mogu se pronaći prve stručne agrometeorološke analize pojedinih meseca, sezona i godina iz XIX veka. Na ovoj stranici možete pogledati stručne agrometeorološke analize i komentare vezane za 1890. godinu. Letnja sezona te godine je bila vrlo ekstremna –
Zanimljiv tekst o meteorološkoj mreži stanica u Srbiji, koja je osnovana 1888. godine. Autor ovog teksta je MILAN NEDELJKOVIĆ (1857-1950), osnivač i dugogodišnji upravnik Meteorološke opservatorije Beograd na Vračaru.
Zvanična redovna meteorološka merenja i osmatranja u Beogradu su započela dana 13. jula 1887. godine, što se vidi iz mesečnog izveštaja za jul 1887. godine (u tabeli datum 01. jul je po starom kalendaru – to je 13. jul po novom kalendaru), koji je štampan u Prosvetnom glasniku od 30.09.1887. godine. Ovaj ozbiljno rađeni izveštaj
Наш човек у Тунгузији Савременици га нису волели („Тамо њему матер!”, говорили су неки), а потомци су га готово заборавили. Тек пре неколико година сазнали смо да је по овом Србину добило име једно брдо на другом крају планете. И то баш оно брдо изнад кога је неко тело из свемира изазвало највећу експлозију откад
U knjizi pod nazivom SRBIJA – OPIS ZEMLJE, NARODA I DRŽAVE, čiji je autor VLADIMIR KARIĆ (1848-1894), objavljenoj davne 1887. godine, nalazi se prva klimatografska skica Srbije, odnosno jedan od najstarijih prikaza klime Srbije. Podaci koji su prikazani u tabelama predstavljaju rezultate merenja i osmatranja prve srpske meteorološke mreže stanica (za sedmogodišnji period 1856-1862), koju
U prvoj „pravoj“ hrvatskoj meteorološkoj knjizi iz 1897. godine pod nazivom VRIEME – crtice iz meteorologije, na 191. stranici nalazi se opis katastrofalnog nevremena u Beču od 7. juna 1894. godine, sa izuzetno krupnim gradom koji je bukvalno uništio centar austrijske prestonice. Iz ove knjige saznali smo da je izmereno čak 43.5 mm vodenog taloga,