U Srbiji su meteorološka merenja i osmatranja započela sredinom devetnaestog veka, kada je Vladimir Jakšić (1824-1899), profesor Liceja i član Društva srbske slovesnosti, postavio termometar u Beogradu, na Senjaku, i od 01. januara 1848. godine redovno beležio temperaturu vazduha i atmosferske pojave.

Jakšićeva merenja i osmatranja su zabeležena u dnevnicima (Pogodopis) koji su ukoričeni u šest svezaka. Do danas je sačuvano pet svezaka, dok nedostaje jedna (četvrta) sveska u kojoj se nalaze rezultati osmatranja za period od decembra 1865. do novembra 1875. godine. Sačuvani meteorološki dnevnici Vladimira Jakšića sadrže dnevne meteorološke podatke za period od januara 1848. do novembra 1865. godine, kao i za period od decembra 1875. do decembra 1899. godine. Međutim, nedostaju podaci za period od decembra 1865. do novembra 1875. godine. Dakle, od 52 godine Jakšićevih merenja, sada imamo na raspolaganju 42 godine (nedostaju podaci za 10 godina).

Meteorološka opservatorija u Beogradu započela je sa redovnim merenjima i osmatranjima 13. jula 1887. godine (01. jula po julijanskom kalendaru) na jugozapadnom Vračaru u privremenoj opservatoriji, u dvorištu prizemne kuće u Ulici Svetozara Markovića broj 66, tačnije na uglu današnjih ulica Svetozara Markovića i Vojvode Milenka. Na toj lokaciji su osmatranja vršena do 13. maja 1891. godine (01. maja po julijanskom kalendaru), kada je Opservatorija preseljena na novu lokaciju, udaljenu oko 350 metara od prvobitne, u novopodignutu zgradu, na današnjoj lokaciji u Bulevaru oslobođenja broj 8. Začetnik merenja, osnivač i prvi upravnik Astronomske i meteorološke opservatorije bio je Milan Nedeljković (1857-1950), profesor na Katedri za astronomiju sa meteorologijom na Velikoj školi.

Prva meteorološka merenja i osmatranja na Opservatoriji beležena su u dnevnike u vidu svezaka koje je osmislio i odštampao Milan Nedeljković. Pored njega, merenja i osmatranja su vršili i studenti Velike škole. Osmatrači su se potpisivali na stranicama dnevnika i tako su njihova imena sačuvana od zaborava. Rezultati merenja upisivani su olovkom ili perom i mastilom. Reči su pisane ćirilicom. Tadašnji program merenja i osmatranja imao je značajno manji broj parametara u odnosu na sadašnje. Vremenom, proširenje programa merenja uslovljavalo je promenu izgleda dnevnika.

Vladimir Jakšić je u svojim dnevnicima od 1848. do 1899. godine, pored upisa svakodnevnih rezultata merenja u predviđene rubrike, imao potrebu da sa strane dodatno opiše pojave (slika 1). Vladimir Jakšić i njegovi saradnici, koji su ga zamenjivali dok je bio odsutan iz Beograda, uredno su zapisivali izmerene podatke, ali su povremeno na listovima dnevnika beležili i opisivali pojave za koje nisu bile predviđene rubrike. I Milan Nedeljković i ostali osmatrači Opservatorije na Vračaru su u nekim danima dodatno, jednostavnim rečima i rečenicama, opisivali razvoj vremena i meteorološke pojave. Najčešće su to bili zapisi nekih ekstremnih pojava kao što su letnje nepogode. Na primer, zabeležili su u koliko časova i minuta i iz kog smera se začula grmljavina, kada je počela i kada pojačala kiša, zatim trajanje i jačinu pljuska i grmljavine, ako je padao grad – kolika je bila veličina zrna i koliko minuta je trajao, određivali su putanju nepogode i na kraju zabeležili kada je prestala.

Vrlo mali broj dodatnih zapažanja kratkog sadržaja zapisan je na stranicama dnevnika. Duži opisi, u situacijama kada je to meteorološka pojava zahtevala, zapisivani su na posebnom papiru, bolje rečeno na parčićima papira isečenim iz većeg papira, možda stranice neke sveske, ili nekog čistog papira koji je služio za druge namene. Ti parčići papira sa zapisima su bili nepravilnog oblika i ponekad nisu odgovarali dimenzijama dnevnika, pa su delom savijani i ubacivani u stranice dnevnika sa pripadajućim datumom (slike 2, 3, 4).

Sadržaj tih dodatnih zapisa na umetnutim papirićima daje veoma jasnu sliku o meteorološkim pojavama, a sadašnji čitalac stiče utisak kao da ih je i lično doživeo. Ove beleške predstavljaju sjajnu stručnu analizu razvoja vremena i ocenu događaja sa gledišta posmatrača iz jedne tačke.
Dodatna zapažanja i zapisi predstavljaju doprinos razvoju meteorologije u Srbiji, a tadašnji osmatrači možda nisu ni slutili da će njihovi zapisi na papirićima postati istorijska vrednost.

 

SLIKA 1 – Deo strane dnevnika Vladimira Jakšića. Zapis od 13. maja 1876. „Grad potukao gornji Vračar sav“, i zapis od 21. maja 1876. „Mraz u Mađarskoj i Nemačkoj; slana u Srbiji, propali vinogradi“

Beleške Vladimira Jakšića o značajnim vremenskim pojavama u Beogradu, Srbiji i okolnim državama u dnevnicima od 1848. do 1899. godine. Beleške iz originalnih dnevnika prikupili Nedeljko Todorović i Vladimir Bilak.

– 01. maj 1861. Zbog slane presejevan kukuruz.
– 21. decembra 1875. Idoše Mleci na jug.
– 31.mart 1876. 31. dana Sava veća negoli 1838. godine.
– 13. maj 1876. Grad potukao gornji Vračar sav.
– 21. maj 1876. Mraz u Mađarskoj i Nemačkoj; slana u Srbiji, propali vinogradi.                     

– 04. jun 1876. Veliki krug oko Sunca.
– 31. juli 1876. Bila bara nalivena do pola.
– 22. i 23. april 1877. Dva stepena mraz u Mađarskoj, a u Srbiji promrzlo svo voće.
– Krajem aprila 1877. Velika voda, sa samo dva inča manja od lanjske.
– Krajem maja 1877. Bara izlivena do drugog Laudonovog šanca, poplava počinila veliku štetu po Srbiji.
– Krajem novembra 1878. Voda u bari prelazila je daleko preko Laudonovog šanca, kao što beše slučaj i u god. 1869. i 1870.
– Krajem decembra 1878. Voda velika do Laudonovog šanca.
– 12. mart 1879. Potop Segedina.
– Krajem marta 1879. Voda prelivala drugi Laudonov šanac, no u visini beše sa dva inča manja no u isto doba 1876. godine.
– Krajem aprila 1879. Velika voda prelazila preko Laudonovog šanca za dva inča u visinu niža od one u godini 1876. bivše.
– 10. maj 1879. Grad potukao gornji Vračar.
– 12. i 13. maj 1879. U Mađarskoj i Nemačkoj mraz.
– Krajem maja 1879. Velika voda a u sredini samo sa 2 ½ stope manja no što beše u mesecu aprilu 1876. god.
– 02. jun 1879. Na Konstantina i Jelenu beše nezapamćena oluja s gradom koji kućama, vinogradima i baštama veliku štetu pričini.
– 20-22. maj 1880. Mraz u Mađarskoj i Nemačkoj. Promrzli: kukuruz, krompir, grašak, detelina i vinogradi.
– Krajem aprila 1881. Velika voda kao 1877. ili 1879., umal’ ne propade Segedin
– 01. maj 1881. Slana i mraz, propalo voće.
– Krajem marta 1882. Beše vrlo mala voda.
– 09. maj 1882. Grad potukao vinogr.
– Krajem decembra 1882. Velika voda prelazila Laudonov šanac.
– Krajem januara 1883. Voda prelazila preko Laudonovog šanca.
– 16. jun 1883. Jaki grad u Smederevu i po mnogim mestima u Srbiji.
– Krajem marta 1884. Mala voda.
– 05-08. maja 1886. Mraz u Mađarskoj, propali vinogr. i voće.

– Krajem marta 1888. Velika voda kao i godine 1876.
– 16. april 1889. Visoka Sava 6.32 m, visoka Sava 1888. 8.32 m.
– 18. aprila 1889. Bila Sava visoka 6.40 metara, a istog dana 1888. god. (???) metara.
– 30. april 1889. Visoka Sava 6.77 i u god. 1888. 8.36.
– 17. april 1890. Stanje vode 4.55’.
– Krajem marta 1891. Voda 6.08 metra visine kod carinarnice.
– 15. april 1891. 5.60 metra visina vode.
– 08. april 1893. Jak zemljotres u 3 časa 10 m. popodne.
– U aprilu i maju 1893. bilo je oko deset puta zemljotresa.
– 16. mart 1894. Zemljotres u tri časa u zoru.
– 23. mart 1894. Zemljotres u tri časa 7 min. po podne.
– 04. april 1894. U 7 i 40 min. uveče zemljotres.
– 14. jun 1894. U Beču i Pešti sneg.
– 12. april 1895. Visina vode 8.50 metr.
– 17. april 1895. Visina vode 8.61, najviša od kako se pamti.
– 24. april 1895. Zemljotres u 2 časa manje 6 min. ujutru.
– 08. maj 1895. U jugozapadnoj Evropi padao sneg.
– 12. maj 1897. U Beču sneg vejao ceo dan. Na Semeringu 13. napadao sneg u visini jedne stope.
– 08. jun 1897. 7.81 met. vis. vode.
– 20-21. decembar 1899. Oluja zaledila.

 

Beleške o datumu listanja kestena (1876-1899)
– 27.03.1876. 87. dan u godini
– 27.03.1877. 86. dan
– 01.04.1878. 91. dan
– 01.04.1879. 91. dan
– 09.04.1880. 100. dan
– 08.04.1883. 98. dan
– 30.03.1884. 90. dan
– 21.03.1885. 80. dan
– 02.04.1886. 92. dan
– 01.04.1887. 91. dan
– 27.03.1888. 87. dan
– 07.04.1889. 97. dan
– 27.03.1890. 86. dan
– 05.04.1891. 95. dan

– 29.03.1892. 89. dan

– 07.04.1893. 97. dan
– 29.03.1894. 88. dan
– 01.04.1895. 91. dan
– 24.03.1896. 84. dan
– 23.03.1897. 82. dan
– 29.03.1898. 88. dan
– 28.03.1899. 87. dan

 

SLIKA 2 – Opservatorija Beograd (Vračar). Početna strana dnevnika posmatranja broj 206 iz maja 1894.

 

SLIKA 3 – Opservatorija Beograd (Vračar). Stranica dnevnika posmatranja od 25. juna 1894.

 

 

SLIKA 4 (deo 1, 2 i 3) – Opservatorija Beograd (Vračar). Dodatni zapis na papiriću umetnutom među stranice dnevnika posmatranja od 25. juna 1894.

 

Na slici 4 (1, 2. i 3. deo) prikazan je zapis o nepogodi od 25. juna 1894, odnosno 13. juna po julijanskom kalendaru (u devetnaestom veku razlika između kalendara je bila 12 dana). Rukopis je pisan mastilom, ćiriličnim pismom i čitljiv je. Predstavlja kratku analizu meteoroloških događanja viđenih očima posmatrača Dragiše Marjanovića. Pored toga, u zapisu se vide jezički izrazi srpskog jezika koji su podudarni današnjim, takođe i stručna terminologija. Strane sveta pisane su latinicom od početnih slova engleskih izraza (početna slova – N, S, E, W). Ovaj prikazani primer i mnogi drugi neobavezni zapisi na papirima umetnutim u stranice dnevnika predstavljaju svojevrstan doprinos razvoju meteorologije u Srbiji.

Vladimir Jakšić i Milan Nedeljković su začetnici srpske meteorologije, ali i mnogi njihovi saradnici i osmatrači u prvim godinama rada dali su svoj doprinos mereći meteorološke parametre, osmatrajući pojave i beležeći razvoj vremena.
U prvim godinama rada, na provizornoj opservatoriji, pored Milana Nedeljkovića, osmatrači su bili njegova žena Tomanija i braća Vojislav i Milijan, učenici gimnazije, i jedan njihov školski drug. U narednim godinama povećavao se broj osmatrača. Ovde dajemo imena osmatrača u godinama 1894-1895. Spisak je verovatno nepotpun, a imena osmatrača u ostalim godinama rada Opservatorije tek treba prikupiti. Pored imena i prezimena dodata su zanimanja, onako kako je zabeleženo u dnevnicima.
Dragiša D. Marjanović, fil. II god
Slavoljub Kovač
Đorđe Mitrović
Radisav Radojković, filolog I
Vlajko S. Vukosavljević
Milan Petković
Jovan Popadić, fil. II god
Đorđe Mićković
Vladimir Škrbić, geometar
Jelenko Mihailović, prof.
Dušan H. Ilić, svrš. fil. predavač
Đ. A. Popović, fil. III god
Dragutin T. Vladisavljević, zemljopis, geometar
Sotir Živković, filozof
Mihailo Brandić, telepr.

 

Literatura:
1. Ćurić Mlađen: Istorija meteorologije, Beograd, 2006.
2. Opra Ljerka: Devet hrastova – Zapisi o istoriji srpske meteorologije, Beograd, 1998.
3. Pogodopis – meteorološki dnevnici Vladimira Jakšića, Arhiva RHMZ Srbije
4. Meteorološki dnevnici Opservatorije Beograd, Arhiva RHMZ Srbije

 

Autor rada: Nedeljko Todorović, BEOGRADSKA ŠKOLA METEOROLOGIJE – sveska 10