LAVINE – sneg koji ubija

Sneg nas podseća na praznike i radost koju pruža, ali kada pogledamo statistike – suočavamo se sa činjenicom da je sneg itekako opasan.

Lavine su jedna od prirodnih sila čija destruktivnost nije ništa manja od, na primer tornada, zemljotresa ili poplave. Srećom, one se najčešće dešavaju u nenaseljenim oblastima i ljudske žrtve su zbog toga relativno retke, ali svi oni koji žive u planinskim oblastima, kao i skijaši, planinari i ostali turisti znaju kako lavine mogu biti opasne. Tokom Prvog svetskog rata, serija lavina na Austrijsko-Italijanskom frontu ubila je oko 10.000 vojnika u samo jednom danu. Za vreme zlatne groznice, lavine su sahranile mnogo ljudi koji su krenuli u planine na severoistoku SAD u potrazi za zlatom. 1910. godine lavina je, na planini Cascade u državi Washington, odnela i zatrpala tri voza pri čemu je nastradalo 108 putnika. Lavina koja se 1970. godine obrušila na grad Jungaj u Peruu, usmrtila je 20.000 ljudi.

Sličnih primera, sa manje žrtava, ima dosta; kako čovek osvaja planine gradeći puteve, železnice, gasovode, dalekovode i turističke centre – problem lavina postaje sve veći, jer se povećava broj ciljeva koji mogu biti zahvaćeni ovom opasnom pojavom. Zbog toga proučavanje lavina od strane naučnika svakako nije samo stvar akademskog interesa, već ima i praktičan razlog zaštite ljudi i imovine.
U 90% lavina sa ljudskim žrtvama, lavina je pokrenuta težinom žrtve ili nekoga od pratnje žrtve. U Alpima, po proseku proteklih 100 godina, godišnje umire 100 osoba u nezgodama izazvanim lavinama. U Kanadi zbog češćih korišćenja snowmobila, prosek žrtava je mnogo veći.

Iz medijskih izvora možemo saznati da u nezgodama 94% lavina izazivaju sami skijaši ili planinari, ili njihova neposredna okolina.

Lavine predstavljaju najveću opasnost skijašima i snowboarderima, naročito onima koji vole malo slobodniju vožnju i povišen adrenalin. Generalno vladaju mnoge zablude o lavinama, njihovom nastajanju, delovanju, pokretanju, smrtnosti i sl. Uglavnom je sve to zbog neznanja i neinformisanosti. Ukoliko ste imalo informisani o lavinama, povećavate mogućnost preživljavanja u slučaju nesreće.

Postoji nekoliko tipova lavina. Za osobu zarobljenu u moru snega, to verovatno nije od veće važnosti, ali za izučavanje lavina, ustanovljavanje razloga ili sile koja je izazvala odron snega, to je najvažnije pitanje. To bi trebalo da dovede do tačnijeg markiranja opasnih zona, kao i predviđanja pojave lavina. Lavine se mogu podeliti u dve osnovne grupe: lavine sa rastresitim snegom i lavine sa gromadama snega i leda.

Lavine sa rastresitim snegom uvek počinju u uskom pojasu, a zatim rastu u širinu i visinu, dobijajući na snazi i brzini. Ako je sneg suv, stvara se veliki oblak raspršenog snega, ove lavine su brže ali manje snage, mada osoba zahvaćena ovom vrstom lavine može umreti usled gušenja. Ako je sneg mokar, lavina je sporija ali destruktivnija.

Gromadne lavine nastaju kada se odjednom odroni velika ploča ili gromada čvrstog snega. Ovo se obično dešava u širem pojasu, na najstrmijem delu planine i iza toga ostaje jasan trag odrona sa oštrom ivicom koja prati oblik padine. Ova vrsta lavina dostiže maksimalnu brzinu u roku od nekoliko sekundi i ima veliku destruktivnu moć.

Lavine sa rastresitim snegom dešavaju se obično za vreme ili odmah nakon snežnih oluja ili drugih vremenskih situacija koje stvaraju nestabilnost, dok kod lavina sa gromadama snega to nije tako očigledno i njen početak može biti vremenski pomeren u odnosu na vreme samog uzroka.

Postoje četiri osnovna izazivača lavina: preopterećenost, smicanje, temperatura i vibracije. Uticaj preopterećenosti snežnog pokrivača je manje-više očigledan: sneg se nagomilava sve dok, na nekoj strmoj padini, njegova težina ne prevlada kohezione sile koje održavaju snežni pokrivač. Smicanje može nastati na različite načine. Dovoljno je da skijaš zaseče sneg na padini, da sa grana drveća ili litice padne oveći komad snega ili pak da negde na planini počne da klizi površinski sloj snega koji onda povuče za sobom i dublje slojeve. Temperatura ima veliki značaj zbog svog uticaja na kohezione sile unutar snežnog pokrivača. Porast temperature povećava stabilnost, dok pad temperature usporava sleganje snega i povećava opasnost od odrona. Vibracije su povezane sa efektom smicanjem i mogu imati dugoročan uticaj zbog stalnog izvora slabijih vibracija ili trenutno dejstvo zbog na primer udara groma, eksplozije ili čak zbog nekog glasnog zvuka koji može biti neposredni “okidač” za lavinu.

Za nastajanje lavine neophodna su dva uslova: sneg i strma padina, ali da li će do lavine zaista doći zavisi od mnogo drugih faktora i vrlo je teško predvideti da li će i gde doći do odronjavanja snega. Jedan od važnijih činilaca je dubina starog snega; ako je on dovoljno dubok da pokrije sve neravnine i prepreke na tlu, novi sneg će onda lakše kliziti preko površine starog. Takođe je bitna i struktura starog snega: ako je on rastresit, novonapadali sneg će se lakše vezati za njega i do lavine će teže doći, dok se u slučaju stvrdnutog starog snega novi sneg teže vezuje i do lavine će lakše doći, ali će ona biti ograničena samo na sloj novog snega. Pahulje snega mogu biti različitog oblika, od sitnih kristala do krupnih “fleka”, količina vlage varira u zavisnosti od strukture i temperature, tako da sneg može biti suv i sitan kao brašno, ali i lepljiv i mokar što sve utiče na mogućnost lavina. Intenzitet padanja snega je takođe bitan, jer u slučaju vrlo jakih snežnih padavina visina snežnog pokrivača se brzo povećava ne stižući pri tome da se dovoljno slegne, pa je zbog toga na strmim padinama vrlo nestabilan. Jake snežne padavine povećavaju pritisak na stari sneg, usled čega može doći do odrona i gromadne lavine.

Jedan od najvažnijih, ali i najpromenljivijih faktora je vetar. On pravi nanose na određenim mestima, “melje“ kristale snega praveći tako jednostavnije oblike koji imaju manju kohezionu moć. Stvara, često jedne pored druge, i stabilne i krhke gromade. Topao vetar “činuk“ u severnoj Americi i “fen“ u Evropi efektnije tope sneg nego Sunčeva svetlost, a iznenadna promena brzine ili pravca duvanja može stvoriti smicanje snežnog pokrivača, što može biti neposredni uzrok lavine. Na sličan način, usled topljenja i sleganja površinskog sloja, na pokretanje lavina utiče i povišena temperatura. U zavisnosti od temperature menja se struktura i oblik snežnih pahulja, na temperaturama ispod 0°C pada suv sneg, dok na temperaturama iznad 0°C pada mokar sneg koji se lakše vezuje za već postojeći snežni pokrivač. Iznenadni porast temperature može biti “okidač“ za lavine.

Protiv lavina se preduzimaju razne mere. Jedna od najefikasnijih metoda je pošumljavanje padina, a na posebno kritičnim područjima se izgrađuju bedemi sa ciljem zadržavanja ili preusmeravanja toka lavina. Ponegde se bombama iz  helikoptera ili topovima sa zemlje  veštački izazivaju odroni snega, da ne bi došlo do nagomilavanja velike količine snega na kritičnim mestima.