Na prvoj Međunarodnoj konferenciji o klimi, održanoj u Montrealu u avgustu 2014. godine, meteorološki „stručnjaci“ su najavili pravu meteorološku katastrofu koju će stanovnici planete preživljavati uz sve više vrelih i polarnih talasa, sve češćih vazdušnih turbulencija, pa i cunamija u okeanima čiji će se talasi penjati i do 40 metara visine. Takođe je saopšteno da je u prvoj deceniji ovog veka, prosečna temperatura na Zemljinoj površini porasla za 0,47 Celzijusovih stepeni, a da će do 2050. godine porasti za dva stepena.

Domaći meteorolozi koji su komentarisali zaključke montrealskog skupa, iako podeljenih mišljenja u pogledu (ne)menjanja klime, nisu odviše zabrinuti za klimatsku budućnost. Slažu se s tim da predstoje češće ekstremne meteorološke pojave, ali na njih, sigurni su, ne bi trebalo gledati kao na zlu pošast, već kao na ćudljivost prirode i promenljivost klime, što i jeste njena suština.

„Pripadam naučnoj većini koja smatra da postoje klimatske promene za koje je odgovoran čovek. One su posledica lanca: zagađenje atmosfere, efekat staklene bašte, globalno zagrevanje i na kraju – klimatske promene, koje se manifestuju aktuelnim dnevnim događanjima u atmosferi. Olujne nepogode su učestalije i intenzivnije” – kaže dr Lazar Lazić, profesor beogradskog Fizičkog fakulteta.
On objašnjava da se najveća manifestacija promena klime događa u onim oblastima koje i nemaju veze sa zagađenjima atmosfere i industrijalizacijom.
„Stoga je bolje govoriti o promenama klime koje se događaju na razne načine u različitim regionima” – smatra dr Lazić.

Sa druge strane, dr Mlađen Ćurić, redovni profesor Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, ne slaže se sa tvrdnjama montrealskog sastanka, jer je siguran da se klima ne menja.
„Ne volim kada čujem da se termin promena klime danas upotrebljava za sve i svašta. Time se skrnavi suština klime, a to upravo jeste njena promenljivost”, kaže on.
„Pošto ljudi očekuju da svaka godina i svako godišnje doba budu isti, o promeni klime svi govore kao o najcrnjem bauku. A kako je vreme uvek drugačije, nazivamo ga ekstremnim. I ekstremna promena klime je normalna” – objašnjava dr Ćurić. Posao meteorologa, kaže on, nije da dokazuje kako je klima promenljiva, jer ona naprosto ne može da bude ista, već bi trebalo da karakterišemo tu ekstremnost, a to možemo samo ako uzmemo pređašnja zbivanja u klimi, otkada su nam poznata, odnosno otkada se beleže. Period osmatranja i merenja veoma je kratak, svega 200-300 godina, ali za proučavanje klime postoje i drugi izvori, razni zapisi koji datiraju još od 1300. godine.

U razgovorima sa domaćim meteorolozima čuli smo i stav da se poslednjih decenija u stručnim krugovima i široj društvenoj javnosti nameće teza o globalnom zagrevanju kao posledici čovekove aktivnosti. Pojedini naši eksperti smatraju da najšira javnost nije upoznata sa naučnim istraživanjima i da prihvata ono što joj se servira. Ali, kažu da postoje brojni istraživači koji argumentovano naučnim metodama pobijaju takve tvrdnje. Predviđanja o povećanju učestalosti ekstremnih i opasnih meteoroloških pojava nemaju realnu osnovu. Mnoga istraživanja potvrđuju da nema značajnog povećanja temperature, kao ni sve češćih pojava opasnih tropskih ciklona ili tornada. U krugu srpskih meteorologa i klimatologa može se čuti i mišljenje da se Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) više služi političkim, a znatno manje naučno-stručnim sredstvima.

Izvor: politika.rs