Vazdušne mase

Još mi je u živom sećanju decembar jedne davne godine. Tada smo nešto slavili u Domu vazduhoplovstva u Zemunu. Uveče je tempera­tura vazduha iznosila +18°C, dakle za to doba godine, izuzetno toplo. Kada smo negde oko pet časova ujutru napustili Dom, imali smo šta i da vidimo: već se bilo nahvatalo desetak santime­tara snega. Šta je to izazvalo tako naglu smenu toplog sa hladnim vremenom?

Izuzetno toplo vreme uve­če bila je posledica prodora toplog saharskog vazduha preko Mediterana na našu teritoriju i na ceo Balkan. Oko pola noći došlo je do prodora hladnog vazduha sa severozapada, i to je bio uz­rok nagle promene vreme­na.

Već nam i ovaj primer ukazuje na postojanje razli­čitih vazdušnih masa, od ko­jih su jedne hladne, a druge tople. Njih definišemo kao ogromne količine vazduha sa, manje ili više, jednorod­nim meteorološkim elemen­tima i pojavama.

KAKO NASTAJU VAZ­DUŠNE MASE?

Kopno se, kao što znamo, brzo zagreva, ali isto tako brzo i hladi. Okeani i mora u tom pogledu su jako inertni: sporo se zagrevaju, ali se isto tako sporo i hlade. Ne­posredna posledica ove veo­ma važne osobine kopna i mora je što su u umerenom pojasu kontinenti zimi veo­ma ohlađeni. Njihova pro­sečna temperatura je za oko 10 -15°C niža nego na površini okeana i mora na istim geografskim širinama. Zato se zimi nad kontinentima, naročito iznad Sibira, Kana­de i evropskog dela Rusije, stvaraju hladne, a iznad okeana i mora, na istim geog­rafskim širinama, tople vaz­dušne mase. Leti, pak, iznad kopna se razvijaju tople, a iznad okeana i mora hladne vazdušne mase.

Vazdušne mase koje se stvaraju u predelima ume­renih širina nazivamo VAZDUŠNE MASE UMERENIH ŠIRINA, a u zavisnosti iz­nad kakve podloge se stvara­ju mogu da budu kontinentalne vazdušne mase ume­renih širina ili morske vaz­dušne mase umerenih širi­na.

Iznad suptropskih širina Atlantskog i Tihog okeana stvaraju se tropske tople morske vazdušne mase, a iz­nad Sahare, pa i cele sever­ne Afrike i Arabijskog po­luostrva, stvaraju se tropske tople kontinentalne vazduš­ne mase.

Hladne vazdušne mase iz mesta formiranja povreme­no kreću i prodiru daleko na jug i jugoistok donoseći za­hlađenje u regionima koje na svom putu zahvataju. Isto­vremeno, tople vazdušne mase povremeno kreću da­leko prema severu i seve­roistoku donoseći toplo vreme, uz osetan porast tempe­ratura. Na taj način se u umerenim širinama odvija večita neperiodična smena hladnih sa toplim vazduš­nim masama u toku cele go­dine.

U svom kretanju ka južni­jim geografskim širinama, hladne vazdušne mase se zagrevaju od toplije površi­ne Zemlje ili mora iznad ko­jih se kreću. Na taj način, u hladnim vazdušnim masa­ma razvija se konvekcija praćena stvaranjem gomilastih oblaka sa lokalnim pljuskovima i grmljavina­ma. Tople vazdušne mase u svom kretanju ka severu in­tenzivno se hlade od površi­ne zemlje ili mora. Zbog hlađenja dolazi često do kondenzacije vodene pare i stvaranja sumaglica, magli i niskih slojastih oblaka. To se redovno dešava u hladnoj polovini godine, a naročito zimi. Leti, u toplim vazduš­nim masama preovlađuje lepo vreme.

Izvor: http://www.natura.rs/feljton1