Većina onih koji ne veruju da globalno zagrevanje uopšte postoji i čitav taj koncept smatraju svetskom zaverom, jedva čekaju da čuju bilo šta što bi moglo da implicira da njihova sumnjičavost nije bezrazložna. Poslednji primer te vrste je Perito Moreno, argentinski glečer koji odbija da prati svetske trendove i konstantno uvećava svoju ledenu masu. Naučnici
Dr Vladan Ducić, profesor Geografskog fakulteta u Beogradu, je na Kolarcu, dana 09.11.2007. godine, održao sjajno predavanje na temu klimatskih promena, prezentujući konkretne rezultate i zaključke sopstvenih istraživanja. http://www.meteologos.rs/wp-content/uploads/2019/08/SRBIJA-U-SAVREMENIM-KLIMATSKIM-PROMENAMA_Vladan-Ducic_Predavanje-na-Kolarcu_09.11.2007..mp3 Zaključak IPCC stoji na stanovištu da se najveći deo zagrevanja registrovanog u toku druge polovine 20. veka, može pripisati ljudskim aktivnostima. U pomenutom periodu
Taj prirodni proces oduvek je bio karakteristika naše planete, a uloga čoveka u tome je precenjena – tvrdi prof. dr Dragana Vujović iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Vreme nas je ovog leta (2019) mnogo puta iznenadilo: tek što prođu olujne i kišne epizode praćene obilnim padavinama i grmljavinskim „tornadima”, eto novog „pogroma” u
U Srbiji su meteorološka merenja i osmatranja započela sredinom devetnaestog veka, kada je Vladimir Jakšić (1824-1899), profesor Liceja i član Društva srbske slovesnosti, postavio termometar u Beogradu, na Senjaku, i od 01. januara 1848. godine redovno beležio temperaturu vazduha i atmosferske pojave. Jakšićeva merenja i osmatranja su zabeležena u dnevnicima (Pogodopis) koji su ukoričeni u
U desetoj svesci Beogradske škole meteorologije (BŠM) prvi put je objavljena teorijska osnova nematerijalne sinodičke rotacije Sunca koja omogućava izradu dugoročnih prognoza vremena. Posle mnogih finansijskih teškoća, iz štampe je izašla jubilarna deseta sveska Beogradske škole meteorologije na 516 strana. Ona je rezultat naših dugogodišnjih istraživanja i napora da se dođe do istine. Najznačajnije otkriće jeste matematički
1. Uvod Poslednjih nekoliko decenija u stručnim krugovima nameće se hipoteza o klimatskim promenama kao posledici emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovaj geocentrični i antropocentrični pristup ne uključuje značaj Sunčeve energije za vreme i klimu na Zemlji i kao glavni uzrok „promene klime“ navodi se pre svega porast koncentracije ugljen-dioksida. Analiza temperature, na primeru