U ranijim vremenima, kada još uvek nije bilo instrumentalnih meteoroloških merenja, o pojavama opasnih atmosferskih nepogoda saznajemo iz raznih zapisa i hronika. Tako je 17. maja 1851. godine izvesni Ž. V. opisao katastrofalne bujice koje su nanele ogromne štete Valjevu. Njegov izveštaj sa opisom provale oblaka i poplave objavile su Srpske novine. U svoju knjigu
Beleške Vladimira Jakšića o značajnim vremenskim pojavama u Beogradu, Srbiji i okolnim državama u dnevnicima od 1848. do 1899. godine – 01. maj 1861. („Zbog slane presejavan kukuruz“) – 21. decembar 1875. („Idoše Mleci na jug“) – 31. mart 1876. („31. dana Sava veća negoli 1838. godine“) – 13. maj 1876. („Grad potukao gornji
Sve se zbilo u treptaju oka. Vetar olujne snage ustremio se na lađu koja je prevozila putnike od Beograda ka Zemunu. Ni šezdeset godina kasnije ne zna se tačan broj stradalih… Drama srpskog „Titanika”, kako su ovaj brod nazivali retki preživeli brodolomnici, započela je u 13 sati i 7 minuta, 9. septembra 1952. godine, kada
U Beogradu je ovogodišnja prva dekada jula najtoplija od svih letnjih dekada, počev od 1888. godine. Ovogodišnji rekord je 30.0 stepeni, a prethodni rekord je bio 29.3 stepena (druga dekada avgusta 1946. godine). Zanimljivo je da su u drugoj dekadi avgusta 1946. godine Tmax bile više, a Tmin bile niže od ovogodišnjih, što govori u
Ovaj tragični događaj iz daleke 1952. godine je, po broju nastradalih (više od 100 žrtava), najteža nesreća na rekama u Srbiji ikada. Sat sa dunavskog Titanika Tog 9. septembra 1952. student geografije iz Zemuna Mihailo Miša Grkinić obećao je mami da će stići na ručak. U beogradskom pristaništu u poslednji čas se ukrcao u brod
Temperaturno posmatrano, zima 1995/96. je bila nešto malo ispod proseka (ipak u granicama normale), ali je ostala dobro upamćena po svom kontinuitetu, dužini trajanja i po još nekim karakteristikama. Oktobar 1995. je bio suv, sunčan, stabilan, prelep mesec. Međutim, već 04. novembra dolazi do naglog zahlađenja sa obilnim snežnim padavinama – u Beogradu je 07.